Стефан Душан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 79.140.150.101 (разговор) на последњу измену корисника РудиЧајевац ознака: враћање |
м razne izmene |
||
Ред 280:
Законик је наставио свој живот дуго након Душанове смрти. Сигурно се примењивао за време Душановог наследника, цара Уроша. Није познато да ли је имао примену током последњих деценија српске средњовековне државе. Са коначним падом српске средњовековне државе под турску власт сузило се подручје на коме су се могле применити одредбе Законика. Простора за његову примену било је у малим аутономним областима под млетачком влашћу као што су Грбаљ и Паштровићи. О практичном значају сведочи постојање три рукописа из овог подручја, али и језичко и терминолошко прилагођавање актуелним приликама.{{sfn|Ферјанчић|Ћирковић|2005|p=242—243}}
[[Душанов законик]] (у старим преписима се назива '''''Закон благовјернаго цара Стефана''''') је, уз [[Законоправило]]<ref>{{Cite web|url=http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nomokanon | title = Номоканон - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА| accessdate=| last=| first = |date=| work = | publisher = -{istorijska-biblioteka.wikidot.com}-}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.alanwatson.org/sr/petarzoric.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110723211728/http://www.alanwatson.org/sr/petarzoric.pdf | archivedate=23. 7. 2011.| title = alanwatson.org| accessdate=| last=| first = |date=8. 10. 2016 | work = | publisher = }}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.4shared.com/file/40492636/2ffbee27/Miodrag_Petrovic_-_Zakonopravilo_SvSave.html | title = Miodrag Petrovic – Zakonopravilo Sv.Save.zip – 4shared.com – online file sharing and storage – download| accessdate=| last=| first = |date=| work = | publisher = -{www.4shared.com}-}}</ref> [[Свети Сава|светог Саве]], најважнији закон ([[Устави Србије|устав]]) [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]]. Душанов законик је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима цар Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права.<ref>{{Cite web|url=http://www.alanwatson.org/sr/kutak/vezbe/ekloga.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090530034439/http://www.alanwatson.org/sr/kutak/vezbe/ekloga.pdf | archivedate=30. 5. 2009.| title = alanwatson.org kutak| accessdate=| last=| first = |date=8. 10. 2016 | work = | publisher = }}</ref> Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог зборника]]<ref>{{Cite web|url=http://www.constitution.org/sps/sps.htm | title = S. P. Scott: The Civil Law: Vol. I| accessdate=| last=| first = |date=| work = | publisher = -{www.constitution.org}-}}</ref><ref>{{cite web| author = Yves LASSARD, Alexandr KOPTEV | url = http://droitromain.upmf-grenoble.fr/ | title = ::: The Roman Law Library (Last Update : November 19, 2015 ) | publisher = droitromain.upmf-grenoble.fr |date=19. 11. 2015. | accessdate=19. 11. 2015.}}</ref>
== Политика цркве ==
Ред 392:
* {{Cite book| ref=harv| last=Калић| first = Јованка|authorlink = Јованка Калић| title = Београд у средњем веку| url = http://books.google.com/books?id=HFsBAAAAMAAJ|year=1967| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book| ref=harv| last=ВИИНЈ, VI| title = Византијски извори за историју народа Југославије, VI | url = http://www.scribd.com/document/15762958/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-6 |year=1986| location = Београд}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Стојановић| first = Љубомир| title = Стари српски родослови и летописи
* {{Cite book| ref=harv| last=Логос| first = Александар А.| title = Историја Срба I| location = Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4 | url = http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Руварац| first = Иларион|authorlink = Иларион Руварац| title = Зборник Илариона Руварца: одабрани историски радови. 1, Политичка историја, историја књижевности, историска географија и критика
* {{Cite journal|ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| title = Када је краљ Душан потврдио Дечанску хрисовуљу?| journal = Историјски часопис|year=1970| volume = 16—17 (1966—1967)| url = https://books.google.com/books?id=WEp3CgAAQBAJ|pages=79—86}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink = Милош Благојевић| title = Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168—1371|year=1989| location = Београд| publisher = Вајат| url = https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
Ред 411:
* {{Cite book| ref=harv| last=Фајфрић| first = Жељко|authorlink = Жељко Фајфрић| title = Света лоза Стефана Немање|year=| url = | publisher = Табернакл| location = Сремска Митровица|id=ISBN 86-85269-06-6}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Ферјанчић| first = Божидар|authorlink = Божидар Ферјанчић| last2=Ћирковић| first2 = Сима|authorlink2 = Сима Ћирковић| title = Стефан Душан краљ и цар 1331—1355|year=2005| location = Београд| publisher = Завод за уџбенике и наставна средства| url = https://www.scribd.com/document/250555415/Bo%C5%BEidar-Ferjan%C4%8Di%C4%87-Sima-%C4%86irkovi%C4%87-Stefan-Du%C5%A1an-Kralj-i-Car-1331-1355-Skenirana-Knjiga}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=О положају Зете у држави Немањића|journal=Историски гласник|year=1950|volume=3|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=dRfjAAAAMAAJ|pages=
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|title=Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића|journal=Историски часопис|year=1955|volume=5|url=https://books.google.com/books?id=TO96CgAAQBAJ|pages=
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Зета у држави Немањића|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.1/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.1.pdf|pages=
{{refend}}
| |||