Калки — разлика између измена

У Пуранама је описан како на белом коњу са ватреним мачем завршава мрачна времена и уклања адарму, водећи свет у Сатја Југу. Опис Калкија варира од текстова, у неким је описан као невидљива сила која уништава зло и хаос, док у другим као особа која убија оне који прогоне друге, а негде како води [[Брахма|Брамину]] војску. Калкија пореде са [[Месија|Месијом]] у [[Јудаизам|јудаизму]] и са [[Маитреја|Маитрејом]] у [[Будизам|будизму]], док сличност налазе и у [[Četiri jahača Apokalipse|јахачима Апокалипсе]] у [[Хришћанство|хришћанству]].<ref>{{Cite book|title=Hinduism: An Alphabetical Guide|last=Rosen|first=Dalal|publisher=Penguin|year=2014|isbn=978-8184752779|location=|pages=188}}</ref><ref name=":1">{{Cite book|title=Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions|last=Merriam-Webster|first=Wendy Doniger|publisher=Merriam-Webster, Inc|year=1999|isbn=978-0-87779-044-0|location=|pages=629}}</ref> У тибетанском будизму Калачакра - Тантра описује 25 владара, од којих је сваки назван Калки, који владају из небеске Схамбхале. Последнји Калки из Схамбхале уништава варварску муслиманску војску, након чега будизам процвета. Овај текст датира из 10 - ог века пре нове ере.<ref name="аутоматски генерисано1">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/926048981|title=Buddhism in practice|others=Lopez, Donald S., Jr., 1952-|isbn=9781400880072|edition=Abridged|location=Princeton|oclc=926048981}}</ref><ref name="аутоматски генерисано2">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/959698470|title=Religious pluralism and interreligious dialogue : the Gifford lectures--an extended edition|last=Schmidt-Leukel, Perry,|isbn=9781608336951|location=Maryknoll, New York|oclc=959698470}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/137314195|title=Exercising power : the role of religions in concord and conflict : based on papers read at the Symposium on Exercising Power : the Role of Religions in Concord and Conflict held at Åbo, Finland, on 17-19 August 2005|last=|first=|year=2006|publisher=Published by the Donner Institute for Research in Religious and Cultural History|others=Ahlbäck, Tore, 1941-, Dahla, Björn., Donnerska institutet för religionshistorisk och kulturhistorisk forskning., Suomen Uskontotieteellinen Seura., Symposium on Exercising Power (2005 : Åbo, Finland)|year=|isbn=9789521218118|location=Åbo|pages=|oclc=137314195}}</ref>

У будистичком тексту Калачакра тантра  (Санскрит: ''Kālacakra'', Tibetan: དུས་ཀྱི་འཁོར་ལོ། - точак времена), који припада тибетанском будизму, Калки (Калкин - поглавица) су праведни краљеви који живе у Шамбали. У тексту се помињу многи Калкији, од којих се сваки бори против пропасти и хаоса. Последњи Калки се зове ''Цакрин'' предвиђа се да ће окончати хаос и дегенерацију окупљањем велике војске која ће искоренити исламске снаге.<ref>{{Cite book|urlname=https://www.worldcat.org/oclc/926048981|title=Buddhism"аутоматски inгенерисано1" practice|others=Lopez, Donald S., Jr., 1952-|isbn=9781400880072|edition=Abridged|location=Princeton|oclc=926048981}}</ref> <ref>{{Cite book|urlname=https://www.worldcat.org/oclc/959698470|title=Religious"аутоматски pluralismгенерисано2" and interreligious dialogue : the Gifford lectures--an extended edition|last=Schmidt-Leukel, Perry,|isbn=9781608336951|location=Maryknoll, New York|oclc=959698470}}</ref> За последњег Калкија се верује да ће сакупити армије и уклонити ”војске Ислама” и вратити мир.<ref name=":2">{{Cite book|title=Buddhism in Practice|last=Lopez Jr.|first=Donald S.|publisher=Princeton University Press|year=2015|isbn=978-1-4008-8007-2|location=|pages=202–204}}</ref><ref>{{Cite book|title=Religious Pluralism and Interreligious Theology: The Gifford Lectures|last=Schmidt-Leukel|first=Perry|publisher=Orbis|year=2017|isbn=978-1-60833-695-1|location=|pages=220–222}}</ref> Према Доналду Лопезу – Калки ће започети нови временски круг у коме ће будизам процветати и људи ће живети дуго и срећно.<ref name=":2" /> Овај спис је још важан због успостављања хронологије о појави Калкија, Лопез сматра да су будистички текстови преузели идеју из [[Хиндуизам|хиндуизма]]. Други научници, попут Иијиу Јина, наводе да је тај текст настао у централној [[Азија|Азији]] у 10. веку, а тибетанска литература је покупила његову верзију у [[Индија|Индиј]]<nowiki/>и око 1027. године пре нове ере.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/958876626|title=Islam|others=Jin, Yijiu, 1933-, Chan, Alex Ching-shing, 1966-, Ho, Wai-Yip,|isbn=9789047428008|location=Leiden|oclc=958876626}}</ref>