Врба — разлика између измена

Данас се користи кора [[Бела врба|беле врбе]] <ref>{{Cite web|url=https://cajeviza.com/razno/bela-vrba-njena-lekovita-svojstva/|title=BELA VRBA PROTIV BOLOVA, ZA REUMU, PROTIV ALCHAJMERA|date=2016-12-16. 12. 2016.|website=Lečenje Biljem|language=sr-RS|access-date=2019-12-16. 12. 2019.}}</ref>(''Salix alba''), док је у прошлости било популарно лишће за домаћу израду [[лек]]ова. Кора се сакупља када почну сокови, у рано пролеће. Од ње се праве [[тинктура]], [[екстракт]], прах или [[чај]]. Најважнији састојак коре је [[салицин]]. Врба је међу првим научно истраженим биљкама. Још у XIX веку је француски хемичар [[Лерокс]] извукао активни састојак из коре врбе и назвао га салицин, а од 1852. године салицин се производи синтетички да би 1899. године био произведен први [[аспирин]].

Кора се препоручује против многих стања упале, укључујући ту и реуму и [[Артроза|артритис]] (костобоља). Помаже при снижавању телесне температуре и стању грознице. Ослобађа од неуралгије, главобоље и осталих општих болова. Благи горки укус је особина која јој омогућава дејство стимуланса система за варење па се користи код гастро обољења.

Због садржаја салицина треба водити рачуна да не дође до предозирања, дакле '''строго придржавање у количини и дужини употребе''' (не дуже од 3-4 недеље). Особе преосетљиве на аспирин и оне код којих је чир активан не би требало да користе препарате од врбе.