Коста Трифковић — разлика између измена

Рођен је [[1843]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]] у грађанској породици. Ту је учио основну школу и гимназију, док је више разреде гимназије завршио на страни - у Винковцима (пети разред, 1860-1861)<ref>Петар Марјановић: "Посрбе", Београд 1987.</ref> и Пешти (шести разред, 1861), а поморску школу у [[Ријека (град)|Ријеци]]. Једно време (1862-1863) је био [[морнар]], пловећи на трговачком једрењаку као официрски приправник - писар. Кад виде да морнарски живот није тако романтичан какав му је изгледао, он га напусти и на Ријеци заврши гимназију. Коначно је стекао гимназијско образовање у Ријеци положивши испит зрелости 1864. године. После је свршио права иу Пожуну (Братислави) 1867. године. По дипломирању као приправник ступио је у новосадску адвокатску канцеларију Ђорђа Вукићевића. Већ почетком 1868. године постао ке протоколиста у градском суду у Пешти, али ту не остаје дуго. Крајем исте године дефинитивно се скрасио у Новом Саду. Постао је прво општински чиновник - подбележик градског Магистрата, у време када је [[Светозар Милетић]] био начелник Магистрата а доцније[[Лаза адвокатКостић]] велики бележник. Године 1869. Трифковић у Пешти полаже адвокатски испит да би идуће године био изабран за сенатора и председника варошког суда у Новом Саду. Међутим амбициозни Коста, гдеи поред свег труда и способности није успео да буде именован за краљевског судију. Зато се опредељује да буде само адвокат у Новом Саду. Мада је целог живота био слабог здравља имао је мада кратак ипак сређен и срећан породични живот. У родном граду је живео све до смрти [[1875]]. године, која га је задесила у 32. години.

Трифковић је један од ретких позоришних људи код Срба. Он је живот посветио нашој оскудној драмској књижевности, и то комедији. Неговао је "прозну реалистичку комедију". У јавности се први пут јавља 1870. године, када СНП изводи његову [[посрбе|посрбу]] "Мило за драго", на основу оригиналног дела француског писца Жан Франсоа Рожеа. После [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]], ниједан се од бољих писаца, сем [[Јован Јовановић Змај|Змаја]] са „Шараном“, није тим књижевним родом бавио све до Трифковића. Он се позоришту сасвим посветио последњих година свога живота и написао око петнаест позоришних дела. То су већином шаљиве игре, као ''[[Избирачица]]'', ''Школски надзорник'', ''Златна барка'', ''Честитам'' и ''[[Љубавно писмо (комедија)|Љубавно писмо, или драмати]]'', ''[[Француско-пруски рат, комедија Косте Трифковића|Француско-пруски рат]]'', као ''Младост Доситеја Обрадовића'' и ''На Бадњи дан''. Он је прерађивао и туђе, махом немачке, лаке и шаљиве позоришне комаде: ''Мило за драго'', ''Тера опозицију и друге''. Огледао се и на приповеци и лирској поезији. Написао је још и знатан број хумористичних прича и цртица по ондашњим листовима и часописима.