ФК Црвена звезда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 54:
Током [[фебруар]]а [[1945]]. године омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, почели су припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција.<ref name="наст.">{{Cite web|url=http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|title=Настанак клуба|date=|accessdate=28. 1. 2008|archiveurl=https://archive.today/20070609232324/http://www.sport.novosti.co.yu/sadrzaj.php?kat=1&pkat=57&id_vest=18883|archivedate=9. 6. 2007|url-status=dead|work=|publisher=sport.novosti.co.yu}}</ref> У духу тог времена носило је назив Омладинско–фискултурно друштво (ОФД) које је [[4. март]]а прерасло у Црвену звезду.<ref name="наст." /><ref name="гласјав.">''Глас јавности''- [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/04/srpski/S05030301.shtml Настанак клуба], Приступљено 28. 1. 2008.</ref> Иницијатива за оснивање спортског друштва потекла је од Зорана Жујовића и Слободана Ћосића, а међу оснивачима су још били и [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], [[Светозар Глигорић]], Мира Петровић и [[Милован Ћирић]]. Новооснованом клубу су тада припали стадион,<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Zvezdin-stadion--od-Avale-ka-Zvezdanom-gradu.sr.html|title=Звездин стадион - од „Авале“ ка „Звезданом граду“|publisher=„Политика“, Приступљено 27. 4. 2013.}}</ref> и клупске просторије [[СК Југославија|СК Југославије]], а стицајем околности боја клуба је била иста као и боја клуба свеже угашене СК Југославије, али са тотално другачијим конотацијама. Црвена звезда нема никаквих додирних тачака са СК Југославијом те се не може сматрати никаквим наследником истог клуба, а главни разлог је чињеница да је Црвена звезда устројена према тзв. совјетском фискултурном (спортском) моделу. Тим је добио име после дуге расправе између тадашњих потпредседника спортског друштва Слободана Ћосића и Зорана Жујовића.<ref name="наст." /><ref>{{Cite web|url=http://www.novine.ca/arhiva/2005/0994/sport.html |title= Политика: Настанак клуба |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=politika.rs}}</ref> После бројних предлога (Младост, [[Ударник]], [[Торпедо]], [[Динамо]], [[Локомотива]] итд.), најзад је Ћосић рекао: „Да наше друштво назовемо Звезда!“, на шта је Жујовић спонтано додао: „Одлично, само, кад је Звезда - нека буде црвена.“<ref>''Студентски часопис „Монополист“''- [http://www.monopollist.ekof.bg.ac.rs/mozaik/zvezda.htm Настанак]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 28. 1. 2008.</ref> Са овим предлогом сви присутни су се са задовољством сложили, мада је било предлога да се клуб назове и Плава звезда. Одређене су и боје: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној подлози дреса. Прво руководство клуба су чинили Ђорђе Паљић који је био председник, Зоран Жујовић и Слободан Ћосић који су обављали функције потпредседника, Љубиша Секулић је био секретар, економ [[Предраг Ђајић]], а вођа фудбалске секције је био [[Коста Томашевић]].
 
Прва утакмица је одиграна против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а. Звезда је добила тај меч са 3-2, а стрелац првог гола је био Коста Томашевић.<ref name="наст." /><ref name="гласјав." /><ref>{{Cite web|url=http://www.srpstvo.com/ser/vesti/index.php?ID=616&PHPSESSID=62482261eeadafbe92b5ca36cfd42ddb |title= Прва утакмица |date=|accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |work= |publisher=srpstvo.com}}</ref> Утакмица је одиграна на стадиону „Авала“ (бивше игралиште СК Југославије) пред око 3000 гледалаца.<ref>{{Cite web|url=http://www.znanje.org/i/i20/00iv03/00iv0305/kako%20je%20sve%20pocelo.htm |title= Прва утакмица |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=znanje.org}}</ref> Седам дана касније Звезда је играла против играча британске армије и победила са 12:0.
 
Током 1945. године клуб је одиграо око 36 мечева. Црвена звезда је забележила победе у 30 мечева, играла нерешено 5 и изгубила један меч од Румуније у Темишвару [[23. септембар|23. септембра]] 1945. године.
Ред 99:
У сезони (1988/1989) Црвена звезда је играла против италијанског [[ФК Милан|Милана]] (који је те сезоне постао европски првак), где су обе утакмице завршене нерешеним резултатом 1-1 а Милан је прошао на пенале.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/ucl/history/season=1988/round=27/index.html |title= Куп шампиона 1988/1989 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref> У домаћем првенству шампион је постала [[Нови Сад|новосадска]] [[ФК Војводина|Војводина]]. Тако је Црвена звезда у сезони 1989/1990 играла у [[УЕФА лига Европе|Купу УЕФА]] где је трећем колу испала од Келна укупним резултатом 3-2.<ref>{{Cite web|url=http://www.uefa.com/competitions/uefacup/history/season=1989/round=620/index.html |title= Куп УЕФА 1989/1900 |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=uefa.com}}</ref>
 
Лета 1990. године [[Драгослав Шекуларац|Драгослава Шекуларца]] дотадашњег тренера који је освојио титулу државног првака мења [[Љупко Петровић]].<ref>{{Cite web|url=http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |title= Тренерска каријера Љупка Петровића |date=|accessdate=28. 1. 2008 |archiveurl= https://archive.today/20130629175535/http://www.ljupkopetrovic.com/index.php?lang=sr&page=Trenerska_karijera&PHPSESSID=0c710b2a8bda8296ee3c7ac6fd09dd2b |archivedate=29. 6. 2013 |url-status=dead |publisher= |df= }}</ref> Тиму се поново прикључује и [[Владимир Југовић]] који је до тада био на позајмици у [[ФК Рад|Раду]]. Међутим Звезду напушта њен дотадашњи капитен Драган Стојковић који одлази у [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик]] из [[Марсељ]]а,<ref>{{Cite web|url=http://www.national-football-teams.com/v2/player.php?id=14585 |title= Драган Стојковић Пикси-Играчка статистика |accessdate=28. 1. 2008 |last=|first= |date=|work= |publisher=national-football-teams.com}}</ref> тима са којим ће Звезда играти у финалу КЕШ-а наредне године. Највеће појачање стиже из Војводине, [[Синиша Михајловић]], чији је траннсфер био рекордан у тадашњој Југославији. Поход на светски врх могао је да почне.
 
==== Сезона 1990/91 ====
Ред 1.184:
 
== Референце ==
{{reflist|230em}}
 
== Спољашње везе ==