Стефан III Угарски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 25:
}}
'''Стефан III Угарски''' ({{јез-мађ|III. István}}; * почетак јуна [[1147]]-† [[4. март]] [[1172]]) био је [[Краљевина Угарска (1000–1526)|угарски]] и [[Краљевина Далмација и Хрватска (1102-1526)|далматинско-хрватски]] краљ од [[1162]]. до 1172. године, из династије [[Арпадовићи|Арпадовића]].{{sfn|Рокаи|2002|p=}} Био је син угарског краља [[Геза II|Гезе II]] и руске кнегиње [[Еуфросина Кијевска|Јевросиме]].
== Раније године ==
Стефан III се родио [[1147]]. године. Кум му је био [[Краљевство Француска|француски]] краљ [[Луј VII]] који је са [[Крсташки ратови|крсташком]] војском пролазио кроз Угарску. Отац [[Геза II]] га је [[1152]]. године прогласио престонаследником. Гезина браћа и Стефанови стричеви Ладислав и Стефан живели су у [[Константинопољ|Цариграду]] на двору [[византијско царство|византијског]] цара [[Манојло I Комнин|Манојла I]].
Кад је Геза умро [[1162]], Стефан III је неколико дана касније крунисан за новог [[Списак угарских владара|краља Угарске]]. Стефан је имао подршку своје мајке Јевросиме и [[острогон|естергомског]] надбискупа Луке. Јевросима је неговала добре односе са немачким кнежевима и захваљујући тој вези, Стефан се оженио [[Аустрија|аустријском]] принцезом Агнес, кћерком херцега [[Хајнрих II, војвода Аустрије|Хенрика II]].
Ред 35:
Манојло I је водио политику да од Угарске учини византијског вазала. Подржавао је Стефановог стрица истог имена Стефана, то јест [[Стефан IV Угарски|Стефан IV]]. После успешног рата крунисан је али Ладислав за краља, као [[Ладислав II Угарски|Ладислав II]], пошто је Стефан -{IV}- био неомиљен у Угарској. Острогонски надбискуп Лука је [[изопштење|екскомуницирао]] Ладислава, на шта је Ладислав дао ухапсити Луку.
Стефан -{III}- је са својим присталицама тражио спас од популарног Ладислава у [[Братислава|Братислави]]. [[1163]]. године умро је Ладислав II. Нови краљ је постао Стефан -{IV}-. Стефан -{IV}- је започео борбе против Византије и против братанца Стефана -{III}-. Задњи је победио у боју код [[Столни Београд|Стоног Београда]] исте године. Борбе су се даље водиле све док се [[Свето римско царство|римско-немачки]] цар [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]] није умешао и подржао Стефана -{III}-.
Стефан -{IV}- је отрован од својих људи.
== Владавина ==
Ни после стричеве смрти Стефан III није имао миран живот. Његов брат Бела васпитао се на византијском двору, што је Манојлу давало могућност да се наново меша у угарске односе. Разлог спора биле су [[Хрватска]] и [[Далмација]]. После боја код [[Земун]]а [[1167]]. године, који се завршио византијском победом, Стефан и Манојло су клопили мир а Византија је добила Хрватску и Далмацију. Затегнуте односе са [[Млетачка република|Млечанима]] који су почели да шире по [[Јадранско море|Јадрану]] окончане су након динамичних контакта Арпада са млечанским првацима.
И поред многих ратова Стефан III се трудио да обнови државно уређење [[Краљевина Угарска (1000–1526)|Угарске]]. Био је први краљ који је даровао привилегије грађанима, у том случају грађанима [[Столни Београд|Стоног Београда]].
Ред 94:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Engel|first=Pál|title=The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526|year=2001|location=London & New York|publisher=I.B.Tauris|url=https://books.google.com/books?id=vEJNBqanT_8C}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Klaić|first=Vjekoslav|authorlink=Вјекослав Клаић|title=O krunisanju ugarskih Arpadovića za kraljeve Dalmacije i Hrvatske (1091-1207)|journal=Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva|year=1905|volume=8|url=https://hrcak.srce.hr/file/76299|pages=
* {{Cite book| ref=harv|last=Рокаи|first=Петер|authorlink=Петер Рокаи|chapter=Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године|title=Историја Мађара|year=2002|location=Београд|publisher=Clio|url=https://books.google.com/books?id=I8snAQAACAAJ|pages=
* {{Cite journal|ref=harv|last=Szoldos|first=Attila|title=Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića|journal=Povijesni prilozi|year=1998|volume=17|url=https://hrcak.srce.hr/file/157875|pages=
* {{Cite book| ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}}
{{refend}}
| |||