Стефан I Котроманић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 30:
 
== Биографија ==
Стефан је био син [[Пријезда I Котроманић|Пријезде I]] и [[Јелисавета Славонска|Јелисавете]]. Рођен је 1242. године у [[Земуник (жупа)|Земунику]] или Јајцу ([[Доњи Краји]]). Имао је тројицу браће, [[Пријезда II Котроманић|Пријезду II]], Стефана и Вука, и сестру Катарину. Стефан је наследио оца између 1287. и 1290. године.{{sfn|Fine|1994|p=275}} Једно време владао је заједно са братом Пријездом. Стефан се оженио ћерком српског краља [[Драгутин Немањић|Драгутина]], [[Јелисавета Немањић|Јелисаветом Немањић]]. Тиме је дошао под његов утицај.
 
Након смрти краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV]] (1290) у [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарској]] је избио грађански рат. За краља је крунисан његов рођак [[Андрија III Млечанин]] (1290-1303). Против његове власти устао је [[Карло II Напуљски|Карло II Анжујац]], муж Ладиславове сестре [[Марија Угарска, краљица Напуља|Марије]]. Угарски престо намеравао је да обезбеди своме сину [[Карло Мартел Анжујски|Карлу Мартелу]]. На страни Анжујаца био је и [[папа Никола IV]] који је крунисао Карла Мартела (1290-1295) за угарског краља. На њихову страну прешли су брибирски кнезови [[Шубићи]]: [[Павле I Шубић|Павле I]], [[Јурај II Шубић|Јурај II]] и [[Младен I Шубић|Младен I]]. Како је друга Драгутинова ћерка била удата за Павла Шубића, он и његов зет, Стефан I Котроманић, стали су на страну Карла Мартела Анжујског. Мартел је умро 1295. године, а као представник Анжујаца појавио се његов син, [[Карло Роберт]], кога је подржавао и нови [[папа Бонифације VIII]]. Иако је имао свега дванаест година, папа је Карла Роберта прогласио краљем 1297. године.
 
Шубићи нису били поуздани савезници Анжујаца настојећи да од обе стране добију поседе. Циљ им је био запоседање Босне због чега се почетком 1299. године Павле прозвао "господарем Босне" (dominus). {{sfn|Fine|1994|p=276}} Своме брату Младену I доделио је титулу бана. Шубићи су овладали читавом Босном сем Доњих Краја којима је владао [[Хрватин Стјепанић]], родоначелник [[Хрватинићи|Хрватинића]], иначе вазал Павла Шубића. Павле је почетком 14. века стао на страну Карла Роберта. Андрија Млечанин је умро 1300. године, вероватно од тровања. Стефан Котроманић поражен је од Младена I у бици која је 1301. године вођена негде на Дрини. Потиснут је на крајњи исток земље, уз Дрину. Драгутин је у то време био у рату са својим братом те му није могао помоћи.{{sfn|Fine|1994|p=276}} Истовремено је био умешан и у грађански рат у Угарској настојећи да круну обезбеди своме сину [[Стефан Владислав II|Владиславу]], који је био ожењен рођаком покојног Андрије, [[Констанца Морозини|Констанцом Морозини]]. Владислав је на престо имао исто толико права као и Карло Роберт. Босански јеретици стају на страну Стефана I. У сукобу са њима, Младен је погинуо 1304. године.{{sfn|Fine|1994|p=276}} Павле од 1305. године носи титулу господара читаве Босне.{{sfn|Fine|1994|p=276}} Међутим, умро је 1312. године.
 
Павлов наследник, [[Младен II Шубић|Младен II]], тешко се одржавао на очевим територијама. Најпре је изгубио Задар (1313) кога осваја [[Млетачка република]]. Стефан I је умро 1314. године. У наредном период води се рат између [[Милутин Немањић|Милутина]] и Младена II око [[Хумска земља|Хумске земље]].
Ред 96:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Мргић|first=Јелена|title=Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне|year=2002|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=wlUkAAAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Мргић|first=Јелена|title=Северна Босна: 13-16. век|year=2008|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://www.academia.edu/759818/Severna_Bosna_13-16._vek}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Историја Југославије|location=Београд|publisher=Народно дело|year=1933|url=https://books.google.com/books?id=eM1NAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=AQWAQwAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Fine|first=John V. A.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|year=1994|origyear=1987|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC}}
{{refend}}