Епископ костајнички Јосиф — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27:
== Епископ костајнички ==
Јосиф Стојановић је био пострижник сремског [[Манастир Врдник|манастира Врдника]] и дуго је служио као придворни јеромонах при митрополитском двору у Сремским Карловцима. Претходно је био пуних 10 година архиђакон у служби владике будимског Михаила Милошевића. Владика му је по својој смрти 1728. године оставио тестаментом сву имовину "као сину", али се овај ње није хтео прихватити. Митрополит Мојсије Петровић га је потом са архимандритом Исаијом Антоновићем послао у Србију, "да народ учи и утврђује га верности к ћесару".<ref>"Јавор", Нови Сад 1880. стр. 1526.</ref> Нови митрополит Вићентије Јовановић га 1731. године поставља за свог викара у Гроцкој и Смедереву. Тих година Јосиф је у више поверљивих мисија походио српске крајеве у Србији и Банату. Доприносио је организовању нове "Илирске регименте" (састављене од православних Срба) која је имала да ратује под окриљем Аустрије. Задовољни митрополит Јовановић га због заслуга поставља за викара у Осијеку. Јавља се протосинђел Јосиф 1748. године у Северину, где је администрирао ''епископијом Хорватском'' (Хрватско-северинско владичанство).<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1905.</ref>
Након смрти владике [[Арсеније Теофановић|Арсенија Теофановића]] (1753) изабран је за новог костајничког епископа, а хиротонисан је 20. јануара [[1754]]. године у Сремским Карловцима од стране митрополита [[Павле Ненадовић|Павла Ненадовића]]. У то време, [[Костајничка епархија]] је обухватала област [[Банија|Баније]] и подручје [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]]. Током наредних година, епископ Јосиф се није успешно носио са све већим проблемима на подручју своје епархије, начинивши низ пропуста у управи, чиме је изазвао негодовање свештенства и народа. Након разних невоља, морао је [[1769]]. године бити покренут поступак за његово разрешење од епархијске управе. У исто време, државне власти су користиле нередовно стање за спровођење замисли о укидању ове епархије, што је требало остварити путем њене поделе, тако да је [[Банија]] припадне [[Епархија горњокарловачка|Горњокарловачкој епархији]], док је подручје [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]] требало припојити [[Пакрачка епархија|Пакрачкој епархији]]. Сва ова питања, решавана су између [[1769]]. и [[1771]]. године, а за то време владика Јосиф је на разне начине покушавао да се одржи на положају.{{sfn|Грбић|1891|p=188-192}}
| |||