Гуњ — разлика између измена

Гуњ се користио још у средњем веку, а његово име је настало од средњевековне грчке и латинске речи gunna, што значи крзно или [[кожух]]. Почетком 14. века гуњ је представљао једноставни вунени покривач и огртач, временом је постао врста капута са дугим рукавима, да би се трансформисао у [[Jelek|јелек]] и прслук без рукава.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://iskonmode.rs/gunj-kroz-vekove/|title=Гуњ кроз векове|last=|first=|date=28. 10. 2017|website=Iskon mode|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=15. 10. 2019}}</ref> Гуњ су правили [[Терзија|терзије]] и [[Абаџија|абаџије]] од сукна, чоје или шајака. Испрва је био део свакодневне ношње, да би временом постао део свечаног традиционалног одела. Почетком 20. века се све ређе носи, јер тада у Србију продире модерна грађанска ношња, која је била јефтинија и доступнија.

У [[Историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]] гуњ је био део обавезних давања Влаха и становника села на манастирским властелинствима. Тако је [[Стефан Душан|цар Душан]] наредио да се из села додељених [[Карејска ћелија|Карејској ћелији]] у [[Света Гора|Светој гори]], од сваке куће царства сваке године даје и десет гуњева.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/2302615/gunj-jelek-prsluk.html|title=Гуњ, јелек, прслук|last=Рашић-Драгојевић|first=Владана|date=2. 5. 2016|website=РТС|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=15. 10. 2019}}</ref> Гуњ су на просторима бивше [[Југославија|Југославије]] носили Срби, Црногорци, Хрвати, Муслимани, Македонци и Словенци.

Гуњ се ретко производио у домаћој радиности, углавном је настајао у радионицама. Жене су припремале груби текстил- аба, од кога се гуњ израђивао. Углавном је то била тканина од вуне, али је могла бити и од козије длаке која се ткала на хоризонталном разбоју.<ref name=":0" /> После ткања се дорађивала помоћу воде у сеоским воденицама, ваљавицама, ступама да би се добила компактнија текстура. Поступак ступања комбиновао се ударцима тешким дрвеним маљем и водом. После ступања и сушења, тканина се бојила. Гуњеви су могли имати велелепне украсе и [[Вез|везовевез]]ове, украси на гуњевима рађени су пришивањем комадића сукна и чоје, а вез је извођен на основи вуненим или свиленим гајтаном. Гајтан се уплитао и потом слагао на одевни преднет. Неке занатлије су имале шегрта чији је једини задатак био да уплиће гајтан, што је гајтан био раскошнији то је значило да је наручилац био богатији али и да је занатлија био веома умешан. Украшавање гуња могло је да траје и по неколико месеци, у зависности колико су сами украси били захтевни за израду. Често су украси били у облику круга или ромба, или пак са хералдичким мотивима.<ref name=":0" /> Гуњ је могао бити украшен и иницијалима наручиоца, уколико би то била његова жеља.

Од сукна су се за сеоско становништво израђивали још и [[Кабаница (народна ношња)|кабанице]], [[Хаљина|хаљине]], [[Зубун|зубунизубун]]и, [[Jelek|јелеци]], [[чакшире]], [[Капа|капе]], и прекривачи за коња.