Интернет бонтон — разлика између измена

Интернет бонтон је спој здравог разума, уобичајене љубазности и захтева рачунарске технологије и културе који су формулисали корисници интернета<ref name="Miller">{{Cite book | title=E-mail etiquette: Do's, don'ts, and disaster tales from People magazine's Internet manners expert | publisher=Grand Central Publishing (November 1, 2001) | authorlast =Samantha Miller | first = Samantha | year=2001 | isbn=978-0446678049}}</ref> Бонтон из свакодневног живота адаптиран је и примијењен узевши у обзир специфичности интернетске технологије. Иако су многе од ових смјерница еволуирале у формална правила понашања на интернету, интернет бонтон је, у ширем смислу, још увијек заснован на неформалном систему части.

Нажалост, живот у тим виртуелним заједницама често није био толико миран и угодан како се у почетку очекивало. Нападање, вријеђање, употреба погрдних имена па чак и вулгарности, постале су честе појаве на интернету, а цијели феномен овог неприхватљивог понашања је добио име ''флејмовање'' ({{јез-енгл|flaming}}). Неки тврди да су за појаву овог феномена одговорни први корисници комуникација помоћу рачунара и интернета. Први корисници интернета су готово искључиво, били стручњаци из области рачунарства и [[хакер]]и који су себе сматрали, не само елитом ове нове технологије, него и елитом трансформације глобалног друштва. Интернет им је омогућио да се ослободе традиционалних комуникационих канала и њихових граница као и да комунцирају ван својих културних граница. Флејмовање је, дакле, нус-производ ове нове адолесцентске хакерске културе која је пркосила традиционалној дефиницији прихватљивог и уљудног понашања. Флејмовање се такође може посматрати као посљедица природе самог медија. У својим почецима интернет је био заснован искључиво на текстуалној комуникацији тако да је било тешко измјерити до које мјере се доживљава присуство другог током процеса комуникације. Пошто су шансе за сусрет лицем у лице међу корисницима ограничене, онда је лако да се стекне осјећај заштићености и анонимности. Људи су често спремнији на друштвено неприкладно и неприхватљиво понашање, уколико имају утисак да су особе са којима комуницирају далеко, овдје неријетко на другом крају свијета.<ref name="Kiesler, Sara">{{cite journal | url=http://psycnet.apa.org/index.cfm?fa=search.displayRecord&uid=1985-27678-001 | title=Social psychological aspects of computer-mediated communication |author1 last1 = Kiesler, | first1 = Sara |author2=Siegel, Jane |author3 last3 = McGuire, | first3 = Timothy W. | journal=American Psychologist | year=1984 | volume=Vol 39 | issue=10 | pages=1123-1134 | doi=10.1037/0003-066X.39.10.1123| pages = 1123–1134 }}</ref>

* {{Cite book | ref= harv|title=E-mail etiquette: Do's, don'ts, and disaster tales from People magazine's Internet manners expert | publisher=Grand Central Publishing (November 1, 2001) | authorlast =Samantha Miller | first = Samantha | year=2001 | isbn=978-0446678049}}

* {{cite web|last1last=Josipović|first1first=Selena|title=Bonton – pravila lepog ponašanja|url=http://beleske.com/bonton-pravila-lepog-ponasanja/|website=Beleške|accessdate=6. 3. 2017|archivedate = 12. 11. 2012}}