Преисторија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 244:
Историја [[Земља|Земље]] подељена је на четири геолошка доба: [[прекамбријум]], [[палеозоик]] (старо доба), [[мезозоик]] (средње доба) и [[кенозоик]] (ново доба). Палеозоик, мезозоик и кенозоик припадају фанерозоку, добу у коме се развија живи свет.
 
У камбријуму, пре око 540.000.000 година, на копну није било никаквог живота, а у мору су живели: [[мекушци]], [[медуза|медузе]], [[сунђери]]. Током наредних 160.000.000 година појављују се [[корал]]и и рибе без чељустивилица (агнатиAgnatha или „округлоусташи“колоусте), које се сматрају првим [[кичмењаци]]ма. У овом периоду почињу да се развијају и биљке, а затим [[инсекти]]. Почетком карбона, пре 360.000.000 година [[водоземци]] излазе на копно, постају све бројнији, а из њих се развијају [[гмизавци]] (''-{Naosaurus}-'').
 
У доба мезозоика, на крају перма, долази до велике промене у изгледу Земље, изумиру крупни [[динокефал]]ни [[биљојед|биљождерибиљоједи]] и [[месојед|месождери]]. У [[животиње|животињском]] свету јављају се крупни [[архосаур]]ски [[гмизавци|рептили]] који су се појавили неколико милиона година после пермског изумирања: [[диносауруси]], [[птеросаури|птеросауруси]], морски рептили као [[ихтиосаурус]]и, [[плезиосаурус]]и и [[мозасаурус]]и. [[Диметредон]] припада врсти првих гмизаваца из доба Перма. Био је дугачак и до 3 метра и хранио се искључиво месом.
 
Током [[Јура|Јуре]] су се појавиле прве [[птице]] и [[Еутхериа|плацентални сисари]].