Konstanta disocijacije kiseline — разлика између измена

м
претварање ISBN веза у шаблон
(Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
м (претварање ISBN веза у шаблон)
[[Датотека:Acetic-acid-dissociation-3D-balls.png|thumb|305px|alt=Acetic acid, CH<sub>3</sub>COOH, is composed of a methyl group, CH<sub>3</sub>, bound chemically to a carboxylate group, COOH. The carboxylate group can lose a proton and donate it to a water molecule, H<sub>2</sub>0, leaving behind an acetate anion CH<sub>3</sub>COO- and creating a hydronium cation H<sub>3</sub>O. This is an equilibrium reaction, so the reverse process can also take place.|[[Sirćetna kiselina]], [[Jačina kiseline|slaba kiselina]], donira proton (vodonični jon, označen u zelenom) vodi u ravnotežnoj reakciji čime nastaje [[acetat]]ni jon i [[hidronijum]] jon.]]
{{Kiseline i baze-lat}}
'''Konstanta disocijacije kiselina''', ''K''<sub>a</sub>, (''kiselinska konstanta'', ''konstanta jonizacije kiseline'') je [[Kvantitativna osobina|kvantitativna]] mera jačine [[kiselina|kiseline]] u rastvoru. To je [[konstanta ravnoteže]] hemijske reakcije poznate kao [[Elektrolitička disocijacija|disocijacija]] u kontekstu [[Teorije kiselina i baza|kiselo-baznih reakcija]].<ref>{{Cite book |author1=Skoog D.A., West, D.M. |author2=Holler, J.F. |author3=Crouch, S.R. |title=Fundamentals of Analytical Chemistry |publisher=Thomson Brooks/Cole |year=2004 |edition=8th |id={{ISBN |0-03-035523-0}}}}</ref><ref name="РајковићАналитичкаХемија">{{РајковићАналитичкаХемија}}</ref> Ravnoteža se može simbolički zapisati kao:
:-{HA {{eqm}} A<sup>−</sup> + H<sup>+</sup>}-,
 
:<math>\ pK_{\mathrm a} = - \log_{10}K_{\mathrm a}</math>
 
Što je veća -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednost, to je manji stepen disocijacije. [[Jačina kiseline|Slabe kiseline]] imaju -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti u aproksimativnom opsegu −2 do 12 u vodi. Kiseline sa -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednošću manjom od oko −2 se smatraju [[Jačina kiseline|jakim kiselinama]]. Jaka kiselina je skoro potpuno disocirana u vodenom rastvoru, t. j. do te mere da koncentracija nedisocirane kiseline postaje zanemarljiva. -{p''K''<sub>a</sub>}- vrednosti jakih kiselina se mogu, međutim, proceniti teorijskim putem ili ekstrapolacijom iz merenja u nevodenim [[rastvarač]]ima u kojima je konstanta disocijacije manja, poput [[acetonitril]]a i [[dimetil sulfoksid]]a.<ref>{{Cite book |author=Reichardt C. |title=Solvents and Solvent Effects in Organic Chemistry |publisher=Wiley-VCH |year=2003 |edition=3rd |id={{ISBN |3-527-30618-8}}}}</ref>
 
== Vidi još ==
== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Albert A., Serjeant, E.P.|title=The Determination of Ionization Constants: A Laboratory Manual |publisher=Chapman & Hall|year=1971|id={{ISBN |0-412-10300-1}}}} (Previous edition published as {{cite book |title=Ionization constants of acids and bases |location=London (UK) |publisher=Methuen |year=1962}})
* {{Cite book |ref= harv|title=Chemical Principles: The Quest for Insight|author=Atkins P.W., Jones, L. |year=2008|edition=4th|publisher=W.H. Freeman |id={{ISBN |1-4292-0965-8}} }}
* {{Housecroft3rd}} (Non-aqueous solvents)
* {{Cite book |ref= harv|author=Hulanicki A.|title=Reactions of Acids and Bases in Analytical Chemistry |publisher=Horwood|year=1987|id={{ISBN |0-85312-330-6}}}} (translation editor: Mary R. Masson)
* {{Cite book |ref= harv|author=Perrin D.D., Dempsey, B., Serjeant, E.P.|title=pKa Prediction for Organic Acids and Bases |publisher=Chapman & Hall|year=1981|id={{ISBN |0-412-22190-X}}}}
* {{Cite book |ref= harv|author1=Skoog D.A., West, D.M. |author2=Holler, J.F. |author3=Crouch, S.R. |title=Fundamentals of Analytical Chemistry |publisher=Thomson Brooks/Cole |year=2004 |edition=8th |id={{ISBN |0-03-035523-0}}}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Reichardt C. |title=Solvents and Solvent Effects in Organic Chemistry |publisher=Wiley-VCH |year=2003 |edition=3rd |id={{ISBN |3-527-30618-8}}}}
{{refend}}
 
162.049

измена