Titracija — разлика између измена

[[Датотека:Winkler Titration Prior Titration.jpg|thumbмини|[[Vinklerov test|Vinklerova titracija]] za određivanje koncentracije rastvorenog kiseonika u uzorku vode]]

'''Titracija''' (''titrimetrija'')<ref>{{Cite encyclopedia | title = Titrimetry. | encyclopedia = The Century Dictionary and Cyclopedia |author1=Whitney W.D. |author2=B.E. Smith | publisher = The Century co. |year=1911|pages=6504 }}</ref> je uobičajen laboratorijski metod za [[Kvantitativna hemijska analiza|kvantitativnu]] [[Analitička hemija|hemijsku analizu]] koji se koristi za određivanje nepoznate [[koncentracija|koncentracije]] poznatog [[analit]]a. Pošto je merenje [[zapremina|zapremine]] ključno u titraciji, ona je takođe poznata kao '''volumetrijska analiza'''. [[Reagens]], koji se naziva ''titrant'' ili ''titrator''<ref>{{Cite book | title = Compendium for Basal Practice in Biochemistry | publisher = Aarhus University |year=2008}}</ref> je pripremljen kao [[standardni rastvor]]. Poznata koncentracija i zapremina titranta reaguje sa reastvorom analita ili ''titranda''<ref>{{Cite web | title = titrand | work = Science & Technology Dictionary | publisher = McGraw-Hill |url=http://www.answers.com/topic/titrand | accessdate = 30. 9. 2011.}}</ref> da bi se odredila koncentracija.<ref name="РајковићАналитичкаХемија">{{РајковићАналитичкаХемија}}</ref><ref>R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.</ref><ref>J. Savić, M. savić, Osnovi analitičke hemije, Svjetlost, sarajevo, 1987.</ref><ref>T. Šuranji, I. Žigrai, Osnovi kvantitativne hemijske analize, Novi Sad, 1997.</ref><ref>D. Skug, D. Vest, DŽ. Holer, Osnove analitičke kemije, Školska knjiga, Zagreb, 1999.</ref>

Reč „titracija“ potiče od {{jez-lat-lat|titulus}}, sa značenjem natpis ili naziv. Titracija, po definiciji, je određivanje koncentracije rastvora u vodi sa -{pH}- vrednošću 7 (-{pH}- čiste [[voda (molekul)|-{H₂O}-]] pod standardnim uslovima).<ref>{{Cite book | title = The World Book dictionary | publisher = World Book Inc. | volume = 2 |year=2007| location = Chicago, IL |id={{ISBNpage|year=|isbn=0-7166-0299-7|pages=}}|pages=2198}}</ref>

Volumetrijska analiza potiče iz [[Francuska|Francuske]] iz kasnog [[18. vek|18-tog veka]]. Deskroizils ({{jez-fra-lat|Francois Antoine Henri Descroizilles}}) je razvio prvu [[bireta|biretu]] (koja je bila slična graduisanom cilindru) [[1791]]. godine.<ref>{{Cite book |author=Szabadváry F. |year=1993|title=History of Analytical Chemistry |publisher=Taylor & Francis |id={{ISBNpage|year=|isbn=2-88124-569-2|pages=}}|pages=208–209}}</ref> Gaj-Lusa je razvio poboljšanu verziju birete koja je imala bočnu granu, i formirao termine je „[[pipeta]]“ i „[[bireta]]“ u jednom članku iz [[1824]]. o standardizaciji [[indigo]] rastvora. Veliki napredak u metodologiji i popularizaciji volumetrijske analize je ostvario Karl Fridrih Mor, koji je redizajnirao biretu, dodao klampe i slavinu na dnu, i napisao prvi udžbenik o titraciji, ({{jez-de-lat|Lehrbuch der chemisch-analytischen Titrirmethode}} - ''Udžbenik analitičkih hemijskih titracionih metoda''), objavljen [[1855]].<ref>{{Cite book |author=Rosenfeld L. |year=1999|title=Four Centuries of Clinical Chemistry |publisher=CRC Press |id={{ISBNpage|year=|isbn=90-5699-645-2}}|pages=}}| pages=72–75}}</ref>

gde je -{'''C'''_a}- koncentracija analita, tipično u [[mol (jedinica)|molarnim jedinicama]]; -{'''C'''_t}- je koncentracija titranta, tipično u molovima po jedinici zapremine; -{'''V'''_t}- je zapremina korišćenog titranta, tipično u -{dm}-³; '''M''' je molski odnos analita i reaktanta iz balansirane [[hemijska jednačina|hemijske jednačine]]; i -{'''V'''_a}- je zapremina korišćenog analita, tipično u -{dm}-³.<ref>{{Cite book |author=Harris D.C. | title = Exploring chemical analysis | publisher = Macmillan | edition = 3 |year=2004|isbn=9780716705710|pages=| pages=111–112 }}</ref>

Za tipične titracije je neophodno da su titrant i analit u tečnom stanju (rastvoru). Mada su čvrsti materijali obično rastvoreni kao vodeni rastvori, i drugi rastvarači poput [[sirćetna kiselina|glacijalna sirćetna kiselina]] ili [[etanol]] se koriste za specijalne svrhe (kao što je [[petrohemija]]).<ref>{{Cite book|author1=Matar S. |author2=L.F. Hatch | title = Chemistry of Petrochemical Processes | publisher = Gulf Professional Publishing | edition = 2 |year=2001|id={{ISBNpage|year=|isbn=0-88415-315-0|pages=}}}}</ref> Koncentrisani analiti se često razblažuju da bi se povećala preciznost.

Mnoge titracije koje nisu kiselo bazne treba održavati na konstantnom -{[[pH вредност|pH]]}- tokom reakcije. Iz tog razloga se [[pufer|rastvor bufera]] dodaje u titracionu komoru da bi se održao -{pH}-.<ref>{{Cite book|author1=Verma N.K. |author2=S.K. Khanna |author3=B. Kapila | title = Comprehensive Chemistry XI | publisher = Laxmi Publications | location = New Dehli |id={{ISBNpage|year=|isbn=81-7008-596-9|pages=}}|pages=642–645 }}</ref>

U slučajevima gde dva reaktanta u uzorku mogu da reaguju sa titrantom, a samo jedan je željeni analit, zasebni [[Maskirajući agens|maskirajući rastvor]] se dodaje u reakcionu komoru. On maskira neželjeni jon.<ref>{{Cite book |author=Patnaik P. | title = Dean's Analytical Chemistry Handbook | publisher = McGraw-Hill Prof Med/Tech | edition = 2 |year=2004|pages=2.11–2.16 |id={{ISBNpage|year=|isbn=0-07-141060-0|pages=}}}}</ref>

Za neke [[Oksido-redukcija|redoks]] reakcije je potrebno da se zagreje rastvor uzorka, kao i da se titracija vrši dok je rastvor još topao da bi se povećala [[Brzina hemijske reakcije|brzina reakcije]]. Na primer, oksidacija nekih rastvora [[oksalat]]a se odvija na 60° -{C}- sa podesnom brzinom reakcije.<ref>{{Cite book |author=Walther J.V. | title = Essentials of Geochemistry | publisher = Jones & Bartlett Learning |year=2005|id={{ISBNpage|year=|isbn=0-7637-2642-7|pages=}}|pages=515–520 }}</ref>

{{reflist|230em}}

* {{Cite book | ref= harv|author=Rosenfeld L. |year=1999|title=Four Centuries of Clinical Chemistry |publisher=CRC Press |id={{ISBNpage|year=|isbn=90-5699-645-2|pages=}}|pages=72–75}}

* {{Cite book | ref= harv|author=Szabadváry F. |year=1993|title=History of Analytical Chemistry |publisher=Taylor & Francis |id={{ISBNpage|year=|isbn=2-88124-569-2|pages=}}|pages=208–209}}