Антал Кох — разлика између измена

| студенти =

| познат_по =

}}

Знаменити [[Мађари|мађарски]] геолог европског угледа и академик Антал Кох родио се у [[Сомбор]]у [[1843]]. године. Породица Кох је стара [[сомбор]]ска породица која је у матичним књигама рођених у [[Сомбор]]у први пут забележена [[1805]]. године. Антал је син Кристифора Коха и Ане Ајгл. По завршетку студија Антал Кох је отишао за наставника у Коложвару (данас [[Клуж-Напока|Клуж]], у [[Румунија|Румунији]]) [[1872]]. године. Још као млад професор географије и геологије вршио је научна испитивања у [[Трансилванија|Ердељу]]. Са својих студијских путовања no [[Мађарска|Мађарској]] и [[Европа|Европи]] објавио је многе запажене радове. Већ [[1875]]. године изабран је за члана Мађарске академије наука у [[Будимпешта|Будимпешти]]. Године [[1895]]. постао је редован професор географије и геологије на пештанском универзитету. Kao географ-научник био је заступник тзв. комплексне географије као науке, какав ће бити и географ [[Јован Цвијић]], у [[Београд]]у. Истраживачка делатност Антала Коха обухвата сва поља геогафских дисциплина: физичку и регионалну, минералогију, геологију, петрографију и палеонтологију. Објавио је више од две стотине научних радова, од којих су многи ушли у европску географску литературу. Значајни су му радови, сви писани на мађарском језику: „Географски опис околине Беочина“ ([[1868]]), „Географска студија Еперских брдских венаца и околине“ ([[1869]]), „Географска путовања no Бакоњској шуми“ ([[1871]]), „Чобанска и соколарска пећина“ ([[1871]]), „Бања Херкуланум и њена околина“ ([[1872]]), „Ердељски прастари остаци“ ([[1878]]), „Секударни тропови Бакоњске шуме“ (1876), „Геолошка саопштења о Фрушкој гори“ ([[1881]]) и многи други. Најзначајнији му је научни рад географска студија „Терцијерне формације Ердељског базена“. Кох је израдио и геолошке карте околине Коложвара, Торде и Нађбање.

 

== Литература ==