Миомир Вукобратовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м razne izmene |
||
Ред 17:
| студенти = Драган Стокић, Драган Христић, Весна Цветковић-Живковић, Вељко Поткоњак, Ненад Кирћански, Мања Кирћански, Бранислав Боровац<ref name="facta">{{cite journal
| last = Vukobratović
| first = Miomir | editor-last=Hendrih | editor-first= Katica (Stevanović)
|year = 2000
| title = Belgrade school of robotics
Линија 26 ⟶ 24:
| volume = 2
| issue = 10
| series = Mechanics, Automatic Control and Robotics | pages =1349—1376
| publisher = University of Niš
| location = Niš
Линија 48 ⟶ 45:
'''Миомир Вукобратовић''' ([[Ботош]], [[26. децембар]] [[1931]] — [[Београд]], [[11. март]] [[2012]]) био је [[машинство|машински]] [[инжењер]] и пионир хуманоидне [[роботика|роботике]]. Био је редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] од [[1994]]. на Одељењу техничких наука. Један је од оснивача [[београдска школа роботике|„београдске школе роботике“]].<ref name="sanu">{{Cite web
|url = https://www.sanu.ac.rs/clan/vukobratovic-miomir/
|title = Члан САНУ, Миомир Вукобратовић|accessdate=1. 7. 2019.|publisher = САНУ
}}</ref><ref name="novosti1">{{Cite web
| url = http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:261178-Roboti-i-cuvaju-i-ciste
Линија 66 ⟶ 62:
|title = Academician Dr. Miomir Vukobratović, Head and Founder|accessdate=5. 9. 2010.
|publisher = Robotics Laboratory, Institute Mihailo Pupin
|language = {{ен}}}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref><ref name="odbrana">{{Cite web▼
▲}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref><ref name="odbrana">{{Cite web
|url = http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana030/08-11.pdf
|title = Наше, а светско|accessdate=9. 9. 2010.|last = Шведић|first = Мира
Линија 73 ⟶ 68:
|format = PDF
|work = Одбрана, бр. 30
|publisher = Медија центар „Одбрана“|pages = 8—11}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref>
}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref>▼
Након завршетка Школе резервних официра, ваздухопловнотехничке службе [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у [[ваздухопловнотехнички школски центар РВ и ПВО — Рајловац|Школском центру РВ и ПВО]] у [[Рајловац|Рајловцу]] код [[Сарајево|Сарајева]], [[јануар]]a [[1958]]. дошао је у [[Ваздухопловнотехнички институт]]. Ту је радио до јануара [[1965]]. године, на прорачунима [[чврстоћа|чврстоће]] и [[аероеластичност]]и ваздухопловних структура, на пројектима [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенских]] војних авиона са [[турбомлазни мотор|турбо-млазним мотором]] [[Г-2 Галеб]] и [[Ј-21 Јастреб]],<ref name="impvuk" /> након чега се демобилисао. Тада је прешао у [[Институт Михајло Пупин|Институт „Михајло Пупин“]]<ref name="kremaginet">{{Cite web
|url = http://www.creemaginet.com/sajt/miomir-vukobratovic-humanoidna-robotika
|title = Prof. Miomir Vukobratović — humanoidna robotika|accessdate=3. 9. 2010.|author = Lidija Tomić
|publisher = Mreža kreativnih ljudi}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref>
}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref>▼
где је радио до [[1996]]. године, у звањима сарадника, руководиоца, вишег научног сарадника и научног саветника. У ИМП-у је од [[1968]]. био шеф Одсека за биодинамику, директор Лабораторије за роботику и флексибилну аутоматику и коначно директор Центра за роботику.<ref name="pregled">{{cite web
|url = http://www.pregled.com/nauka.php?id_nastavak=323&tmpl=nauka_tmpl
Линија 86 ⟶ 79:
|date = 04. 03. 2006.
|publisher = Pregled
▲|quote = }}{{Мртва веза|date=
}}{{Мртва веза|date=05. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref><ref name="ijhr">{{cite journal▼
| last = Vukobratović
| first = Miomir
Линија 96 ⟶ 88:
| journal = [[International Journal of Humanoid Robotics]]
| volume = 1
| issue = 1 | pages =157—173
| publisher = World Scientific Publishing Company
| issn =
Линија 113 ⟶ 104:
| url = http://www.ras.ru/win/db/show_per.asp?P=.id-49961.ln-ru.dl-.pr-inf.uk-12
| title = Вукобратович Миомир|accessdate=12. 12. 2010.
| publisher = Российская академия наук| language = {{ру}}
}}</ref>), редовни члан Интернационалне академије за инжењерство је од [[1994]], од [[1997]]. Академије за нуклеарне науке у [[Москва|Москви]], а такође и других међународних и националних [[академија]].<ref name="sanu" /><ref name="ijhr" />
Линија 136 ⟶ 126:
|title = Academician Dr. Miomir Vukobratović, Head and Founder — Publications|accessdate=9. 9. 2010.
|publisher = Robotics Laboratory, Institute Mihailo Pupin
▲|language = {{ен}}}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref>
Истраживања у трећој области — хуманоидној роботици и проблемима динамике двоножних робота — у којој је и даље активан, почиње [[1967]]. године.<ref name="odbrana" /> У јануару [[1968]], на Свесовјетском конгресу теоријске и примењене механике у [[Москва|Москви]], уводи метод за контролу кретања и стабилности двоножних хуманоидних робота. У периоду 1970—1972, са Давором Јуричићем и осталим сарадницима, метод је разрађен и конкретизован, те добија назив „[[тачка нула момента]]“ ({{јез-енгл|Zero-Moment Point; ZMP}}). Иако је метод био брзо прихваћен у научним круговима, на прву практичну реализацију се чекало 16 година, до [[1984]], када је у лабораторији [[Ичиро Като|Ичира Катоа]] на [[Универзитет Васеда|Универзитету Васеда]] примењен на роботу [[WABOT|-{WL-10RD}-]].<ref name="ijhr" /> По речима истакнутих [[јапан]]ских роботичара, шире интересовање за роботику у тој земљи почиње након Вукобратовићеве серије предавања, седамдесетих година, на јапанским [[институт (ТВ серија)|институтима]] и [[универзитет]]има.<ref name="kremaginet" /><ref name="kockica">{{Cite web
Линија 143 ⟶ 132:
|title = Verovali ili ne — humanoidne robote izmislili Srbi|accessdate=7. 9. 2010.|author = Stanko Stojiljković
|date = 2. 10. 2007
▲|publisher = Kockičicin iBlob}}{{Мртва веза|date=
|authorlink =
| others = Douglas Eduardo Zampieri | editor = Marco Ceccarelli
| others =
| title = International Symposium on History of Machines and Mechanisms: Proceedings HMM2004|url= http://books.google.com/books?id=FqZvlMnjqY0C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false
Линија 155 ⟶ 141:
| accessmonth =
| edition = |year=2004
| month = | publisher = Kulwer Academic Publishers▼
▲| publisher = Kulwer Academic Publishers
| location = Dordrecht
| language = {{ен}}|isbn=978-1-4020-2203-6 (HB). {{page|year=|isbn=978-1-4020-2204-3|pages=}} (e-book)
| doi = | pages =371–389| chapter = Biped robots: The state of art| chapterurl = http://books.google.com/books?id=FqZvlMnjqY0C&lpg=PP1&pg=PA371#v=onepage&q&f=false|quote =▼
▲| chapterurl = http://books.google.com/books?id=FqZvlMnjqY0C&lpg=PP1&pg=PA371#v=onepage&q&f=false|quote =
}}</ref>
У том периоду, 1972, на Централном институту за машинство АН Совјетског Савеза одбранио је свој други докторат на тему „Динамика, контрола, стабилност и реализација активних антопоморфних механизама“.
Линија 172 ⟶ 154:
| first = Slobodan
|date=19. 6. 2008.
| work = Vreme, br. 911| publisher = Vreme
}}</ref><ref name="odbrana" />
У периоду 1977—1978. Вукобратовић је био вођа тима који започео прву југословенску генерацију индустријских робота — [[UMS (индустријски роботи)|-{UMS}-]]. Први модел, -{UMS-1}-, облика људске руке, је био и први индустријски хуманоидни робот, а коришћен је у [[земун]]ском [[ФК Телеоптик|Телеоптику]] у тестирању [[термостат]]а за [[аутомобилски мотори|аутомобилске моторе]].<ref name="odbrana" /><ref name="irh">{{Cite book|last=Hunt | first = V. Daniel
| title = Industrial Robotics Handbook|url= http://books.google.com/books?id=fHZTIZ8K-lUC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false|accessdate=10. 9. 2010
| edition = Fourth Printing|year=1983 | publisher =Industrial Press| location = New York
| language = {{ен}}|isbn=978-0-8311-1148-9 | pages =326| chapter = Yugoslavia| chapterurl = http://books.google.com/books?id=fHZTIZ8K-lUC&lpg=PA326&pg=PA326#v=onepage&q&f=false▼
▲| chapterurl = http://books.google.com/books?id=fHZTIZ8K-lUC&lpg=PA326&pg=PA326#v=onepage&q&f=false
}}</ref>
Линија 190 ⟶ 166:
|url = http://www.imp.bg.ac.rs/SR/AboutUs/Istorijat.htm
|title = Istorijat Instituta „Mihajlo Pupin“|accessdate=10. 9. 2010.
|publisher = Institut „Mihajlo Pupin“}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref> када је његов тим конструисао активну [[ортоза|ортотичку]] руку за [[дистрофија|дистрофичаре]]. У испитивању рада руке учествовала је Оливера Јандрић, тадашња председница Удружења дистрофичара Београда. Иако је од дванаесте године боловала од тешког облика дистрофије екстремитета, већ након неколико недеља вежби успевала је да помоћу ортозе обавља сложене манипулативне задатке попут шминкања.<ref name="odbrana" /><ref name="kremaginet" />▼
▲}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref> када је његов тим конструисао активну [[ортоза|ортотичку]] руку за [[дистрофија|дистрофичаре]]. У испитивању рада руке учествовала је Оливера Јандрић, тадашња председница Удружења дистрофичара Београда. Иако је од дванаесте године боловала од тешког облика дистрофије екстремитета, већ након неколико недеља вежби успевала је да помоћу ортозе обавља сложене манипулативне задатке попут шминкања.<ref name="odbrana" /><ref name="kremaginet" />
== Награде и признања ==
Линија 201 ⟶ 176:
|archive-url = https://web.archive.org/web/20100929182822/http://www.mernokakademia.hu/magyar/02szervezet/tiszteletbeli_tagok.htm
|archive-date=29. 9. 2010
|url-status=dead|df =
}}</ref>:
* [[Списак добитника Седмојулске награде|Седмојулска награда]] ([[1976]]. — за изузетна постигнућа у роботици)
Линија 226 ⟶ 200:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Bezerra| first = Carlos André Dias|authorlink = |others = Douglas Eduardo Zampieri| editor-last = Ceccarelli | editor-first = Marco | others = | title = International Symposium on History of Machines and Mechanisms: Proceedings HMM2004|url=http://books.google.com/books?id=FqZvlMnjqY0C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false| format = | accessdate=7. 9. 2010| accessyear=| accessmonth = | edition = | month = | publisher = Kulwer Academic Publishers| location = Dordrecht| language = {{ен}}|isbn=978-1-4020-2203-6 |year=2004|| doi =| chapter = Biped robots: The state of art| chapterurl = http://books.google.com/books?id=FqZvlMnjqY0C&lpg=PP1&pg=PA371#v=onepage&q&f=false|pages=
* {{Cite book| ref=harv|last=Hunt| first = V. Daniel| title = Industrial Robotics Handbook|url=http://books.google.com/books?id=fHZTIZ8K-lUC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false| accessdate=10. 9. 2010| edition = Fourth Printing|year=1983| publisher = Industrial Press| location = New York| language = {{ен}}|isbn=978-0-8311-1148-9| chapter = Yugoslavia| chapterurl = http://books.google.com/books?id=fHZTIZ8K-lUC&lpg=PA326&pg=PA326#v=onepage&q&f=false|pages=326}}
| |||