Момент силе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: обликујем ISBN |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Fysik vridmoment.png|оквир|десно|Момент силе примењен на крај регулишућег кључа за одвијање]]
'''Момент силе''' или '''обртни момент''' је величина у механици [[ротационо кретање|обртног (ротационог) кретања]] која је аналогна улози [[сила|силе]] код [[транслаторно кретање|праволинијског (транслационог) кретања]]. При дејству силе, момент силе изазива обртно кретање тела. Интензитет момента силе је једнак производу силе и њеног најкраћег растојања од осе ротације.
На основу тога је очигледно да, сила чији правац сече осу ротације тела има нулти момент, односно не може променити ротацију тела, због чега је код ротационог кретања и било нужно увести овај нови концепт момента силе (нпр. када седнете на бицикл ваша маса делује у правцу осе точкова, који се према томе неће покренути док не почнете да окрећете педале).
Ред 17:
где је <math>\vec r</math> вектор положаја честице у односу на извориште координатног система, а <math>\vec F</math> вектор силе која делује на честицу. Или, на основу особине векторског производа, добија се да је интензитет (јачина) вектора момента силе:
:<math>\ M = r F \sin \theta</math>
где су <math>\ r</math> и <math>\ F</math> интензитети вектора положаја и силе, респективно, а <math>\ sin \theta </math> је [[синус]] угла <math>\theta</math> између њих.
Правац вектора момента силе је нормалан на раван у којој леже вектор положаја и вектор силе. Смер вектора момента силе одређује се “правилом десног завртња”, што значи да је једнак смеру напредовања десног завртња који би обртали у смеру од вектора <math>\vec r </math> ка вектору <math>\vec F</math>, краћим путем. Или, ако применимо правило “казаљки на сату”, померање од вектора <math>\vec r </math> ка вектору <math>\vec F</math>, краћим путем, супротно је смеру кретања казаљки на сату, посматрано са врха вектора момента силе <math>\vec M </math>.<ref>{{cite book |
== Пример ==
Ред 35:
== Литература ==
* -{Electrical Machines, Drives, and Power Systems, 4th edition, Theodore Wildi, Prentice Hall}-
== Спољашње везе ==
| |||