Мишић затезач меког непца — разлика између измена

 

Припаја се у чунастој јами птеригоидног наставка [[клинаста кост|клинасте кости]] и хрскавичавом делу [[слушна труба|слушне трубе]]. Мишићна влакна постепено прелазе у тетиву, која се спушта наниже и унапред до тзв. птеригоидне куке ({{јез-лат|hamulus pterygoideus}}), савија се око њене спољашње стране под правим углом и улази у [[меко непце]]. Завршни део тетиве се спаја са аналогном структуром истоименог [[мишићно ткиво|мишића]] супротне стране и образује непчану апонеурозу (фиброзни скелет меког непца). Њен предњи крај се припаја на задњу ивицу коштаног непца, а задњи крај прелази у везивно ткиво.

 

Инервација мишића затезача меког непца потиче од истоимених грана [[доњовилични живац|доњовиличног живца]]. Основна улога [[мишићно ткиво|мишића]] се огледа у затезању и спуштању поменуте апонеурозе и отварању [[слушна труба|слушне трубе]]. Истовременом контракцијом са [[мишић подизач меког непца|мишићем подизачем]], он подиже задњи део меког непца.

 

== Литература ==

* {{Cite book | ref= harv|author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=[[Научна књига]] |location=Београд, Загреб |year=1987}}

* {{Cite book | ref= harv|author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |isbn=978-86-387-0604-4}}