Википедија

Органска хемија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: обликујем ISBN
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Ch4-structure.png|мини|rightдесно|400п|Структура молекула [[метан]]а: најједноставнијег [[угљоводоник]]а.]]
'''Органска хемија''' је област [[хемија|хемије]] која се бави [[наука|научним]] истраживањем структуре, својстава, композиције, [[хемијска реакција|реакција]], и припреме (путем [[Organska sinteza|синтезе]] или других стредстава) једињења базиранх на [[угљеник]]у ([[угљоводоник]]а) и њихових деривата. Та једињења могу да садрже знатан број других елемента, укључујући [[водоник]], [[азот]], [[кисеоник]], [[халоген]]е као и [[фосфор]], [[силицијум]], и [[сумпор]].<ref name="MorrisonBoyd6th">{{MorrisonBoyd6th}}</ref><ref>{{Cite book |author1 last = Roberts| first = John D.| Robertslast2 = Caserio|author2 first2 = Marjorie C. Caserio |title = Basic Principles of Organic Chemistry |publisher = W. A. Benjamin, Inc. |year=1964}}</ref><ref>{{Cite book |author1=Richard F. |author2 last2 = Daley| first2 = Sally J. Daley |lastauthoramp=yes |title = Organic Chemistry, Online organic chemistry textbook |url=http://www.ochem4free.info}}</ref> [[Органско једињење|Органска једињења]] формирају базу свих форми живота на [[Земља|Земљи]]. Она су структурно веома разноврсна. Опсег примена органских једињења је енорман. Она су било база, или важан конституент, многих производа, неки од којих су [[пластика]], [[лек]]ови, [[нафтна индустрија|петрохемикалије]], [[храна]], [[експлозив|експлозивни материјали]], и [[боја|боје]].
 
Органска хемија је у почетку означавала део [[хемија|хемије]] која се бавила систематиком хемијских једињења, која се како се веровало не могу добити путем синтезе у лабораторији, једино преко живих организама.<ref>{{Clayden1st}}</ref> [[Фридрих Велер]], наставник средње техничке школе и доктор медицинских наука у Берлину, направио је [[1828]]. године прво синтетичко једињење [[карбамид]] (органску материју која се налази у [[мокраћа|урину]]). То је прва [[Organska sinteza|синтетска]] [[органско једињење|органска материја]] произведена у лабораторији, тј. ван организма. Занимљиво је да је овај наставник ову органску материју направио у намери да произведе неку другу [[со]].<ref>{{Cite journal
Ред 7:
| journal = Annalen der Physik und Chemie
| volume = 88
| issue = 2|pages =253–256 253-256| year =1828
|year=1828
| doi = 10.1002/andp.18280880206
| url = http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15097k/f261.chemindefer|bibcode = 1828AnP....88..253W }} -{Available in English at: [http://www.chemteam.info/Chem-History/Wohler-article.html Chem Team]}-</ref> Касније се ипак показало, да се скоро сва органска једињења могу вештачки добити. Добијено је и много једињења која се у природи не јављају, али која имају сличне особине онима који се налазе у живим оранизмима, као и онда која се убрајају у органска а нису слична једињењима која се налазе у живим организмима.
Линија 17 ⟶ 16:
Органска једињења се често јављају као [[смеше]], те је стога развијен низ техника за одређивање чистоће. Међу њима су посебно важне [[хроматографија|хроматографске]] технике: [[Течна хроматографија високих перформанси|-{HPLC}-]] и [[гасна хроматографија]]. Традиционални методи сепарације обухватају [[Дестилација|дестилацију]], [[Kristalizacija|кристализацију]], и [[Tečno-tečna ekstrakcija|екстракцију растварачем]].
 
Органска једињења су традиционално била карактерисана путем низ хемијских тестова, званих „влажне методе“, али су такве анализе у знатној мери замењене спектроскопским и другим рачунарски интензивним методама анализе.<ref>{{Cite book |title = The Systematic Identification of Organic Compounds |author1=R.L. Shriner |author2=C.K.F. Hermann |author3=T.C. Morrill |author4=D.Y. Curtin |author5=R.C. Fuson John |last-author-amp=yes |publisher = Wiley & Sons |year=1997|idisbn=ISBN 978-0-471-59748-3}}</ref> Дати у апроксимативном поретку значаја, главни аналитички методи су:
* [[Нуклеарна магнетна резонанца|Спектроскопија нуклеарне магнетне резонанце (НМР)]] је најшире коришћена техника. Она често омогучава комплетно одређивање повезаности атома, па чак и [[Стереохемија|стереохемије]] користећи [[Spektroskopija dvodimenzionalne nuklearne magnetne rezonance|корелациону спектроскопију]]. Главни градивни атоми у органској хемији - водоник и угљеник - природно постоје са НМР-одзивним [[изотоп]]има, респективно <sup>1</sup>-{H}- и <sup>13</sup>-{C}-.
* [[Елементална анализа]] је деструктивни метод који се користи за одређивање елементалне композиције молекула.
* [[Масена спектрометрија]] даје индикацију о [[молекулска маса|молекулској маси]] једињења. Подаци о структури се добијају из анализе [[analiza masenog spektra|образаца фрагментације]]. Масена спектроскопија високе резолуције може обично да идентификује тачну формулу једињења и користи се као замена елементалне анализе. У прошлости је примена масене спектрометрије била ограничена на неутралне молекуле који су испарљиви, али је напредак јонизационих техника омогућио добијање масених спектра виртуално свих органских једињења.
* [[Кристалографија]] је недвосмислен метод за одређивања [[геометрија молекула|молекуларне геометрије]]. Ограничавајуће својство је да кристал материјал мора да буде доступан, и да кристал мора да репрезентација узорка. Високо аутоматизовани софтвер омогућава одређивање структуре након неколико часова анализе дифракционог обрасца.
Линија 38 ⟶ 37:
 
== Номенклатура ==
[[Датотека:OrgNom.svg|мини|centerцентар|760п| Различита имена и прикази једног органског једињења]]
 
Имена органских једињења су било системска, у ком случају логично следе из скупа правила, или несистемска, у ком случају проистичу из разних традиција. [[IUPAC номенклатура|Систематска номенклатура]] је одређена спецификацијама дефинисаним од стране [[ИУПАЦ]] организације. Систематска номенклатура почиње са именом [[родитељска структура|родитељске структуре]] унутар молекула од интереса. То родитељско име се затим модификује префиксима, суфиксима, и бројевима тако да недвосмислено одражава структуру. Имајући на уму да су десетине милиона органских једињења познате, ригорозна употреба систематских имена може да буде незграпна. Стога се ИУПАЦ препоруке дословно следе за једноставнија једињења, а у мањој мери за комплексне молекуле. Да би се написало систематско име, структура једињења мора бити позната, као и имена родитељских структура. Родитељске структуре обухватају несупституисане [[угљоводоник]]е, [[хетероциклично једињење|хетероциклична једињења]], и њихове монофункционализоване деривате.
Линија 51 ⟶ 50:
== Класификација органских једињења ==
=== Функционалне групе ===
[[Датотека:Acetic acid atoms.svg|rightдесно|мини|Фамилија [[Карбоксилна киселина|карбоксилних]] киселина садржи карбоксилну (--{COOH}-) [[funkcionalna grupa|функционалну групу]]. [[Сирћетна киселина]] је пример једињења из ове фамилије.]]
Концепт [[Funkcionalna grupa|функционалних група]] је централан у органиској хемија као начин класификације структура и вид предвиђања особина. Функционална група је део молекула, и реактивност функционалне групе се подразумева да је слична за већину молекула. Функционалне групе могу да имају одлучну улогу у хемијским и физичким својствима једињења. Молекули се класификују на бази њихових функционалних група. Алкохоли, на пример имају подјединицу -{C-O-H}-. Сви алкохоли су донекле [[хидрофилност|хидрофилни]], обично формирају [[естар|естре]], и могу да се конвертују до одговарајућих [[халид]]а. Већина функционалних група садржи хетероатоме (атоме осим -{C}- и -{H}-).
 
Линија 71 ⟶ 70:
 
=== Алифатична једињења ===
Алифатични угљоводоници се деле у три групе [[Хомологни ред|хомологних редова]] на основу њиховог степена [[Засићеност (хемија)|засићености]]:
* парафини или [[алкани]] су угљоводоници без двоструки или [[трострука веза|троструких веза]]
* олефини или [[алкен (једињење)|алкени]] садрже једну или више двоструких веза, нпр. диолефини (диени) или полиолефини
Линија 80 ⟶ 79:
 
=== Ароматична једињења ===
[[Датотека:Benzene-resonance-structures.svg|rightдесно|мини|[[Бензен]] је једно од најпознатијих ароматичних једињења. Он је међу најједноставнијим и најстабилнијим ароматицима.]]
[[Aromatičnost|Ароматични]] угљоводоници садрже [[Konjugovani sistem|конјуговане]] двоструке везе. Најважнији пример је [[бензен]]. Његову структуру је формулисао [[Фридрих Кекуле|Кекуле]] који је први предложио принцип [[Делокализација електрона|делокализације]] или [[Резонанција (хемија)|резонанције]] ради објашњавања структуре. За „конвенционална“ циклична једињења, ароматичност је одређена присуством 4-{n}- + 2 делокализована пи електрона, где је -{n}- cео број. Посебну нестабилност ([[антиароматичност]]) манифестују једињења са -{4n}- конјугована пи електрона.
 
Линија 96 ⟶ 95:
 
=== Биомолекули ===
[[Датотека:Maitotoxin 2D structure.svg|400п|мини|rightдесно|[[Мајитотоксин]], комплексни органски биолошки токсин.]]
[[Биомолекул|Биомолекулска хемија]] је једна од главних категорија у органској хемији коју често изучавају [[биохемија|биохемичари]]. Многе комплексне мултифункционалне групе молекула су важне за живе организме. Неке су дуголанчани биополимери, у које се убрајају [[пептид]]и, [[ДНК]], [[Рибонуклеинска киселина|РНК]] и [[полисахариди]] попут [[скроб]]а и [[целулоза|целулозе]]. Друга значајна класа су [[аминокиселина|аминокиселине]] (мономерни градивни блокови пептида и [[протеин]]а), [[угљени хидрат]]и (који обухватају полисахариде), [[нуклеинске киселине]] (од којих се формирају ДНК и РНА), и [[липид]]и. Поред тога, животињска биохемија садржи многе мале молекуле који помажу у продукцији енергије путем [[Кребсов циклус|Кребсовог циклуса]], као и формирању [[изопрен]]а, најраспрострањенијег угљоводоника у животињама. Изопрени у животињама формирају структурне [[стероиди|стероиде]] ([[холестерол]]) и [[Стероидни хормон|стероидне хормоне]]. Из изопрена се у биљкама формирају [[терпен]]и, [[терпеноид]]и, поједини [[алкалоид]]и, и јединствена група угљоводоника званих биополимерни полиизопреноиди. Они су присутни у [[латекс]]ном соку, који је база за прављење [[гума|гуме]].
 
=== Мали молекули ===
У фармакологији су [[мали молекул]]и важна група органских једињења. Они се такође називају ''мала органска једињења''. У том контексту, а мали молекул је мало органско једињење које је биолошки активно, али није [[полимер]]. У пракси, мали молекули имају [[Моларна маса|моларну масу]] мању од око 1000 -{g/mol}-.
[[Датотека:Cafeïne.png|rightдесно|мини|Молекулски модел [[кофеин]]а.]]
 
=== Фулерани ===
Линија 142 ⟶ 141:
 
== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|title = The Systematic Identification of Organic Compounds |author1=R.L. Shriner |author2=C.K.F. Hermann |author3=T.C. Morrill |author4=D.Y. Curtin |author5=R.C. Fuson John |last-author-amp=yes |publisher = Wiley & Sons |year=1997|idisbn=ISBN 978-0-471-59748-3}}
* {{Cite book | ref= harv|author1=Richard F. |author2 last2 = Daley| first2 = Sally J. Daley |lastauthoramp=yes |title = Organic Chemistry, Online organic chemistry textbook |url=http://www.ochem4free.info}}
* {{Cite book | ref= harv|author1 last = Roberts| first = John D.| Robertslast2 = Caserio|author2 first2 = Marjorie C. Caserio |title = Basic Principles of Organic Chemistry |publisher = W. A. Benjamin, Inc. |year=1964}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Хемија}}
Линија 154 ⟶ 153:
{{Хемија}}
 
[[Категорија:Органска хемија| ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Органска_хемија”