Рувензори — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Литература: претварање ISBN веза у шаблон |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 34:
| title = Climate Change and the Aquatic Ecosystems of the Rwenzori Mountains
| accessdate = 2. 02. 2014
| date = 15. 09. 2007 | publisher = Makerere University and University College London
}}</ref> Оне се налазе на обронцима рифта Албертина, западној грани источноафричког рифта.
Линија 41 ⟶ 40:
| last =Wayland
| first =E. J.
| journal =Journal of the Royal Anthropological Institute
| volume =64 | pages = 333–352
▲ | date = July–Dec 1934
| accessdate = 26. 10. 2015.
| doi =10.2307/2843813
| jstor =2843813| publisher =Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland }}</ref>▼
▲ | publisher =Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland }}</ref>
Опсег планине је дуг око 120 -{km}- и широк око 65 -{km}-. Састоји се од шест масива међусобно раздвојених дубоким клисурама: Стенли (5.109 m), Спеке (4.890 m), Бејкер (4.843 m), Емин (4.798 m), Геси (4.715 m) и Луиђи ди Савоја (4.627 m). Планински масив Стенли је највећи и има неколико степенастих врхова, а врх Маргарита је највиша тачка. Стене су метаморфне, а сматра се да су планине нагнуте и стиснуте нагоре услед кретања тектонске плоче. Оне се налазе у изузетно влажном подручју и често су обавијене облацима.
== Људска историја ==
[[Датотека:House on ledge in Kasese.jpg|
Око 150. године, александријски грчки географ [[Клаудије Птолемеј|Птолемеј]] назвао је снегом прекривени масив у срцу Африке по имену ''-{Selenes oros}-'' ({{јез-лат|Lunae Montes}}), што на српском језику значи „Месечеве планине“. Њихово садашње име, „Рувензори“, широко је прихваћено као званично.
[[Датотека:Rwenzori-panorama-1937-uwm.png|
Прво модерно европско откриће Рувензорија забележила је експедиција [[Хенри Мортон Стенли|Хенрија Мортона Стенлија]] 1889. (облаци су вероватно били главни разлог што их претходни истраживачи око две деценије нису видели). Дана 7. јуна, други по команди експедиције и уједно њен војни командант, Вилијам Грант Стерс, попео се на 3.254 метара, те је постао први познати неафриканац који се до тада попео до ове висине. Џон Едмунд Шарок Мур достигао је снежну границу 1900. прешавши 4.500 метара и тиме је доказао постојање сталних глечера. Први успон до врха постигао је [[Принц Луиђи Амедео|војвода од Абруција]] 1906. Његова експедиција брзо се попела прва на све веће ледене и снежне врхове, мапирајући пређена подручја, и дала им италијанска имена. Његов тим се састојао од планинских водича, биолога, геодета, геолога, фотографа, и око стотину педесет носача. Фотограф Виторио Села је начинио низ фотографија које приказују сада већ непостојећи крајолик. Фотографска грађа Виторија Селе је сачувана у Националном музеју Монтања у [[Торино|Торину]], као и на Институту за планинску фотографију Виторио Села, у [[Бјела (Италија)|Бјели, Италија]]. И на универзитету Макерере у [[Уганда|Уганди]] се такође може видети избор његових слика.<ref name=flowers>''[http://www.sebastianschutyser.com/engels/flowers.html Flowers of the Moon, Afroalpine vegetation of the Rwenzori Mountains]'', Schutyser S., 2007, 5 Continents Editions. {{page|year=|isbn=978-88-7439-423-4|pages=}}</ref>
Линија 66 ⟶ 63:
| title = Rwenzori Mountains National Park | accessdate = 27. 10. 2015| date = 27. 05. 2006| work = Rwenzori Abruzzi | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080305014225/http://www.rwenzoriabruzzi.com/mountains.html <!-- Bot retrieved archive --> | archivedate = 5. 03. 2008}}</ref>
[[Датотека:Explorer Chapin with Club Flag -4.JPG|
Иако је [[флора]] на Рувензорију уско повезана са вегетацијом источноафричких високих планина, она је овdе много бујнија. Разлог су углавном обилне и редовне падавине у овој области. Расподела вегетације је увелико одређена надморским висинама. На већим надморским висинама, поједине врсте биљака расту неуобичајено велике. Највише изненађују џиновски вресак, ''-{Dendrosenecio adnivalis}-'' и ''-{Lobelia}-'', које је шведски ботаничар Олов Хедберг са Универзитета Упсала назвао "ботаничком крупном дивљачи". Повећањем [[Надморска висина|надморске висине]], температуре се спуштају. Ваздух такође постаје ређи, омогућавајући велики интензитет зрачења, чак и током облачних дана. Током дана осетно је јако зрачење [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичасте]] и [[Инфрацрвена светлост|инфрацрвене]] светлости, а ноћу под ведрим небом има значајан ефекат хлађења. Положај на [[Екваторија (регија)|eкватору]] диктира осетне дневне варијације у температури, док су сезонске разлике мање важне, као да је лето сваког дана, а зима сваке ноћи.
Линија 72 ⟶ 69:
== Отапање глечера ==
Утицај климатских промена на глечере Рувензорија су предмет забринутости последњих неколико година. Током 1906. године, на Рувензорију је забележено 43 глечера распоређених на шест планинa укупне површине од 7,5 -{km²}-, што одговара половини укупне површине [[
== Галерија ==
Линија 89 ⟶ 86:
* ''Glaciers of the Middle East and Africa'', Williams, Richard S., Jr. (editor) In: U. S. Geological Survey Professional Paper, 1991, pp.G1-G70
* ''Guide to the Ruwenzori'', Osmaston,H.A., Pasteur,D. 1972, Mountain Club of Uganda. 200 p.
* [https://web.archive.org/web/20120214101403/http://www.sundogpublishing.com/ ''Recession of Equatorial Glaciers. A Photo Documentation''], Hastenrath, S., 2008, Sundog Publishing, Madison, WI
* ''Tropical Glaciers'', Kaser, G., Osmaston, H.A. 2002, Cambridge University Press, UK. 207 p.
* ''Ruwenzori'', de Filippi, F. 1909. Constable, London. 408 p.
| |||