Секуларизација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎top: претварање ISBN веза у шаблон
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
{{социологија}}
'''Секуларизација''' је трансформација друштва од блиске идентификације са религијским вредностима и институцијама ка нерелигијским вредностима и [[Секуларност|секуларним]] институцијама. Секуларизациона теза се односи на веровање да како друштва напредују, делимицно кроз [[Модернизам|модернизацију]] и [[Рационализам|рационализацију]], религија губи свој ауторитет у свим аспектима друштвеног живота и владавине.<ref name=":0">[http://ksghome.harvard.edu/~pnorris/ACROBAT/Sacred_and_Secular/Chapter%201.pdf "The Secularization Debate"] {{Wayback|url=http://ksghome.harvard.edu/~pnorris/ACROBAT/Sacred_and_Secular/Chapter%201.pdf |date=20051208002707 }}, chapter 1 (pp. [https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&pg=PA3&dq=%22The+Secularization+Debate%22 3]-[https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&pg=PA32 32]) of {{Cite book|first1first=Pippa|last1last=Norris|authorlink1=Pippa Norris|first2=Ronald|last2=Inglehart|authorlink2=Ronald Inglehart|title=Sacred and Secular. Religion and Politics Worldwide|url=https://books.google.com/books?id=dto-P2YfWJIC&printsec=frontcover|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=2004|idisbn={{ISBN|978-0-521-83984-6}};. {{ISBNpage|year=|isbn=978-0-521-83984-6|pages=}}}}</ref>&nbsp;Појам секуларизације се такође користи у контексту укидања манастирских ограничења члановима свештенства.<ref>[http://www.thefreedictionary.com/secularization Secularization - definition of secularization by The Free Dictionary]</ref>
 
Секуларизација се односи на историјски процес у којем религија губи друштвени и културни значај. Као резултат секуларизације улога религије у модерном друштву постаје ограничена. У секуларизованим друштвима вери недостаје културни ауторитет, и верске организације имају мало друштвене моћи.
 
Секуларизација поседује много значења, као теорија и као историјски процес. Социјални теоретичари&nbsp;[[Карл Маркс|Карл Маркс]], [[Сигмунд Фројд|Сигмунд Фројд]], [[Макс Вебер]] и [[Емил Диркем|Емил Диркем]], постуларили су да би модернизација друштва укључивала опадање нивоа религиозности. Изучавање овог процеса настоји да одреди начин на који, или до које мере религиозна уверења, праксе и институције губе друштвени значај. Неки теоретичари&нбсп;тврде да је секуларизација модерног друштва делимично последица наше неспособности да се прилагодимо широким етичким и духовним потребама човечанства у периоду све бржег напредовања физичких наука.<ref>See [http://www.religion-online.org/showarticle.asp?title=472 text] {{Wayback|url=http://www.religion-online.org/showarticle.asp?title=472 |date=20100615170139 }}</ref>
 
Термин такође има додатна значења, пре свега историјско и верско.<ref>Casanova, Jose. 1994</ref>&nbsp;Примењено на црквену имовину, историјски се односи на одузимање монашког земљишта и зграда, као што је Распуштање Манастира у Енглоској од стране [[Хенри VIII Тјудор|Хенрија VIII]]&nbsp;и каснија дела током [[Француска револуција|Француске Револуције]]&nbsp;као и разна дела против-црквених еуропских влада током 18-ог и 19-ог. века, која су довела до протеривања и сузбијања верских заједница које су их окупирале. [[Културкампф|Културкампф]] у 19-ом. веку у Немачкој као и слични догађаји у осталим државама су такође изрази секуларизације.{{sfn|Gould|1999|p=82}}
 
Још један облик секуларизације односи се на чин владика или носиоца позиције у [[Монаштво|монашком]] или војном одреду - који садржи комбиновану верску и секуларну власт под католичком црквом - који су се одвојили и учинили себе потпуно секуларним (најчешће, [[Протестантизам|Протестанти]]) наследним владарима. На пример, Gotthard von Kettler, последњи господар [[Ливонски ред|Ливонског реда]], прешао је у [[Лутеранизам|Лутеранизам]], секуларизовао (и узео за себе) земљу [[Сенигалија|Семигалије]] и [[Курландија|Курландије]]&nbsp;које је до тад држао у име одреда - што му је омогућило да се ожени и остави земљу наследницима Војводства Курландије и Семигалије.
 
До наглог преокрета у правцу секуларизације дошло је 1960-их година у Западној Европи, Северној Америци (посебно Квебеку), Аустралији и Новом Зеланду. Ова трансформација је испреплетана најважнијим друштвеним факторима: економским просперитетом, побунама младих против правила и моралних вредности друштва, либерализације жена, радикалне теологије и радикалне политике.<ref>Jeffrey Cox, "Secularization and other master narratives of religion in modern Europe."</ref>
Ред 37:
На основу социолошких проучавања, једна од главних тема секуларизације је управо она о "диференцијацији", односно тенденцији да различите области у животу постају све засебније и специјализованије како се друштво модернизује. Европску социологију, под утицајем
 
[[Антропологија|Антопологије]], интересовали су процеси промене такозваних примитивних друштава у она све више развијена. У САД, истицана је најпре промена као аспект напретка, али се [[Талкот Парсонс|Талкот Парсонс]] преусмерио на друштво као систем, удубљујући се у константни процес растуће диференцијације, који је видео као процес у ком нове институције преузимају задатке неопходне да загарантују опстанак друштва како оригиналне монолитне институције нестају. То је пренос са мањег броја неиздиференцираних институција на све специјализованије подгрупе.<ref>Martin, David (2005).</ref>
неиздиференцираних институција на све специјализованије подгрупе.<ref>Martin, David (2005).</ref>
 
Следећи Парсонса, овај концепт диференцијације је широко примењиван. Како је формулисао Хосе Казанова, ово језгро и главна теза теорије секуларизације су формула процеса модернизације друштва, као процеса функционалног диференцирања и еманципације секуларних сфера – пре свега државе, економије и науке - до домена религије односно истовремене диференцијације и специјализовања религије у оквиру њених новооснованих религиозних сфера. Казанова такође описује ову теорију као теорију о приватизацији религије, коју делимично критикује.<ref>Casanova, Jose (1994).</ref>&nbsp;Kritikujući određene aspekte tradicionalne sociološke teorije o sekularizaciji, Dejvid Martin međutim ističe da je koncept socijalne diferencijacije jedan od njenih najkorisnijih elemenata. <ref>{{harvnb|Martin||p=20}}</ref>
 
== Референце ==
{{reflist|230em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{РСР}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Gould|first=Andrew|title=Origins of Liberal Dominance: State, Church, and Party in Nineteenth-century Europe|publisher=University of Michigan Press|year=1999|isbn=978-0-472-11015-5|pages=82}}
* Berger, Peter. ''The Sacred Canopy''. (1967)
* Berger, Peter. ''The Desecularization of the World''. (1999)
* Brown, Callum G. ''The Death of Christian Britain: Understanding Secularisation, 1800-2000'' (2009).
* Bruce, Steve, and Tony Glendinning, "When was secularization? Dating the decline of the British churches and locating its cause" ''British journal of sociology'' 61#1 (2010): 107-126.
* Bruce, Steve. ''Religion in the Modern World: From Cathedrals to Cults''
* Bruce, Steve. ''God is Dead: Secularization in the West''. (2002)
Линија 69 ⟶ 68:
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.secularism.org.uk National Secular Society]
* [http://www.au.org Americans United]