Улица Његошева (Београд) — разлика између измена

Потоњи називи: ''Његошева – Његушева'' (1896-1921), мењао је два пута називи

Његошева од 1921. до данас од [[Улица краља Милана (Београд)|Улице краља Милана]] до [[улица Максима Горког|Улице Максима Горког]]. <ref>{{cite book|last=Леко |first=Милан |title=Београдске улице и тргови:1872-2003 |dateyear=2003. |publisher=ЗУНС |location=Београд |idisbn={{ISBN|978-86-17-10816-6}} |page=323 |accessdate=28. 11. 2018| pages = 323 }}</ref>

Крајем [[19.]]. века донет је први урбанистички план [[Београд]]а ([[1887.]].године) а развој [[Врачар]]а кренуо је у два правца, дуж [[Улица краља Милана (Београд)|Улице краља Милана]] према [[Славија (Београд)|Славији]] и бившим Цариградским друмом ([[Булевар краља Александра]]).

Изнад Славије, која је тада била ловиште, мочварно земљиште обрасло трском, службеник британске амбасаде [[Франсис Макензи]] купује од министра Симића велики део земље, парцелише и уз обавезу тврде градње продаје је заинтересованим грађанима Београда. Овај кварт добија име [[Енглезовац]] иако је Макензи био Шкот. Поред њега, развија се и кварт Грантовац између Његошеве, Београдске и Крунске улице, све до Каленић пијаце. Кварт [[Грантовац]] је добио име по власнику земљишта, Едварду Гранту, америчком конзулу који је овде изградио своју резиденцију а затим је око њега почео да се формира нови крај.<ref>{{cite book|last=Вицић |first=Снежана |title=Добро дошли на Врачар |dateyear=2008. |location=Београд |isbn=978-86-908515-4-6 |page=42 |accessdate=28. 11. 2018| pages = 42 }}</ref>

У марту месецу [[2016]]. године, на [[Цветни трг|Цветном тргу]], откривен је споменик [[Борислав Пекић|Бориславу Пекићу]], једном од најзначајнијих књижевника [[20]].века.<ref>{{cite web|title=Otkriven Spomenik književniku Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu |url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/otkriven-spomenik-knjizevniku-borislavu-pekicu-na-cvetnom-trgu/wrrybtr |website=blic.rs |accessdate=28. 11. 2018}}</ref>

Некада [[Цветни трг (пијаца)|пијаца]] а сада уређен простор са цвећарама, налази се између [[Улица краља Милана (Београд)|Улица краља Милана]], Његошеве и [[Улица Светозара Марковића|Светозара Марковића]]. Основан је [[1885]]. године и раније се звао ''Врачарски трг''.<ref>{{cite book|last=Леко |first=Милан |title=Београдске улице и тргови:1872-2003 |dateyear=2003. |publisher=ЗУНС |location=Београд |idisbn={{ISBN|978-86-17-10816-6}} |page=72|accessdate=28. 11. 2018| pages = 72}}</ref>

Датотека:Трећа38.JPG|200px|мини|десно|

[[Трећа београдска гимназија|Трећа београдска гиманазија]] добија своју зграду [[1906]]. године, саграђену према пројекту архитеката [[Драгутин Ђорђевић (архитекта)|Драгутина Ђорђевића]] и [[Душан Живановић|Душана Живановића]].Објекат је складних пропорција, велике површине основе и са једним спратом. <ref name="automatski generisano1">{{cite book|last=Вицић |first=Снежана |title=Добро дошли на Врачар |dateyear=2008. |location=Београд |isbn=978-86-908515-4-6 |page=37 |accessdate=28. 11. 2018| pages = 37 }}</ref>

Кућа је саграђена [[1927]]. године према пројекту архитекте [[Александар Дероко|Александра Дерока]], као стамбени објекат за рентирање. Представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]]. <ref name="automatski generisano2" />

Музеј је једна од најстаријих музеолошких институција у Србији. Основан је у [[Београд]]у [[1895.]]. као Јестаственички музеј Српске земље.<ref name="automatski generisano1" />

{{reflist|30em}}