Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи — разлика између измена

ljudi moji, da li je moguće da niko ne shvata da je ova mapa čista fikcija?
м (razne izmene)
(ljudi moji, da li je moguće da niko ne shvata da je ova mapa čista fikcija?)
 
 
Велику народну скупштину отворио је унијатски прота [[Јован Храниловић]] као најстарији посланик по годинама. Посланици скупштине заступали су 211 општина из Баната, Бачке и Барање, а седници су присуствовали и представници [[Срем]]а, чланови СНО Нови Сад, као и српски и француски официри који су се затекли у Новом Саду. Пошто је завршено конституисање Скупштине, председавање је преузео др [[Игњат Павлас]], који је најавио [[Јаша Томић|Јашу Томића]], председника СНО Нови Сад, као подносиоца главне одлуке. Јаша Томић се најпре краћим говором обратио овом историјском скупу, а потом је прочитао одлуке Скупштине.
 
[[Датотека:Војводина у свом недовршеном облику (1918)..png|мини|Војводина пре коначног усавршавања граница. У питању је скупштина Словена у Банату, Бачкој и Барнањи.]]
Велика народна скупштина није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, већ је, такође, донела одлуку о формирању покрајинске управе (владе и скупштине) у овим регионима. Покрајинска влада је званично названа „Народна управа за Банат, Бачку и Барању“, а за њеног председника изабран је др. [[Јован Лалошевић]], док је покрајинска скупштина званично названа „Велики народни савет“, за чијег је председника изабран др. [[Славко Милетић]].