Haloalkan — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м →top: претварање PMID веза у шаблон |
||
Ред 4:
Haloalkani su bili poznati vekovima. Etil hlorid je sintetički proizvođen u [[15. vek]]u. Sistematska sinteza takvih jedinjenja je razvijena u [[19. vek]]u uporedo sa razvojem organske hemije i razumevanja strukture alkana. Razvijeni su metodi za selektivno formiranje -{C}--halogen veza. Posebno svestrane metode obuhvataju dodavanje halogena u alkene, [[hidrohalogenacija|hidrohalogenaciju]] alkena, i konverziju [[alkohol]]a u alkil halide. Ti metodi su veoma pouzdani i lako primenljivi, te su haloalkani postali dostupni po pristupačnim cenama za upotrebu u industrijskoj hemiji, gde se halidne grupe zamenjuju drugim funkcionalnim grupama.
Mada se većina haloalkana formira sintetičkim putem, postoje prirodni izvori haloalkana, gde oni nastaju posredstvom bakterija, gljiva, a posebno morskih makroalgi (morskog korova). Više od 1600 halogenisanih organskih jedinjenja je identifikovano, pri čemu su bromoalkani najzastupljeniji. Bromirana organska jedinjenja u biologiji zastupljena u opsegu od metil bromida do nealkanskih [[aromatičnost|aromatičnih]] i nezasićenih jedinjenja ([[indol]]a, [[terpen]]a, [[acetogenin]]a, i [[fenol]]a).<ref>{{Cite journal| journal = Natural Product Reports | year = 2004 | volume = 21 | pages =180-188 | doi = 10.1039/b302337k | title = The role of vanadium bromoperoxidase in the biosynthesis of halogenated marine natural products |first = Alison | last = Butler |author2 = Catter-Facklin, Jayen M. | pmid = 15039842 | issue = 1}}</ref><ref>{{PMID
== Reference ==
| |||