Школа — разлика између измена

 

Мада је, пре увођења закона о обавезном школовању, образовање већ било извођено код куће (посебно у Енглеској и САД), или у оквиру цркве или [[манастир]]а, у [[Србија|Србији]], у модерном смислу речи, школовање код куће је алтернатива формалном школовању у школским установама (посебно раширено у развијеним земљама [[Запад]]а: САД, [[Енглеска]], [[Канада]], [[Аустралија]]). У зависности од врсте усмерења разликују се општеобразовне, стручне и специјализоване школе. Свако од ових усмерења се разликује по садржајима, [[метода]]ма и техникама рада. Према савременим схватањима, свака од наведених школа треба да пружи она [[знање|знања]] која ће бити функционална у односу на будућу професију и могућу улогу појединца у животу и развоју заједнице. Према својој васпитној улози, школа се, после породице, сматра најважнијом институцијом у којој се одвија процес социјализације. Из наведених разлога, постоји стална тежња да се у свим школама, поред педагога и психолога ангажује и [[социјални рад]]ник.

 

Према врсти финансирања односно власништва школе могу бити: државне и приватне. Без обзира на власништво односно финансирање школе морају бити у складу са законском регулативом државе у којој се налазе. Рад школе обавља се по разредима. Сваки разред подељен је на неколико одељена са обично двоцифреним бројем ђака. У току године постоје распусти, а једну школску годину од друге раздваја најдужи, летњи распуст. [[Први дан школе]] неретко је пропраћен свечаним почетком нове године, а претходе му припреме, које се огледају у набављању књига и друге неопходне опреме за школу (свеске, пернице, оловке, геометријски прибор и слично).