Попречно-пругасти мишић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 8:
== Грађа ==
[[Датотека:Skeletal muscle.png|мини|десно|320п|Грађа скелетног мишића:<br />''1-кост, 2-перимизијум, 3-крвни суд, 4-влакно,<br />5-сноп, 6-ендомизијум, 7-епимизијум, 8-тетива'']]
Попречно-пругасте мишиће изграђују дугачке и релативно танке цилиндричне [[ћелија|ћелије]] ({{јез-лат|myocytus striatus}}), које се називају и мишићна влакна. Влакна су постављена паралелно и окружена су слојем растреситог везива, које се назива ''ендомизијум''. Већи број влакана се удружује и формира сноп ({{јез-лат|fasciculi}}), кога окружује омотач ''перимизијум''. На крају, ови снопови формирају [[мишићно ткиво|мишић]] и окружени су још једним омотачем изграђеним од густог везивног [[Ткиво (биологија)|ткива]], који носи назив ''епимизијум''. Кроз ове омотаче пролазе [[крвни суд]]ови и [[нервни систем|живци]], који се гранају и доспевају до сваког појединачног влакна.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: „Хистолошка грађа органа“ ("Бонафидес“ Ниш 2001). {{page|year=|isbn=978-86-7434-003-5|pages=}}</ref>
 
Мишићне ћелије (миоцити) су дугачке од 1 -{mm}- до 12 -{cm}-, а имају промер 10-100 -{µm}-.<ref name="r15" /> На попречном пресеку су овалног или полигоналног облика. Код краћих мишића ћелије се пружају целом њиховом дужином, а код дугачких се прекидају и заривају у везивно ткиво.