Гушење — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎top: претварање PMID веза у шаблон
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 15:
| MeshID = D001238
}}
'''Асфиксија, гушење, глад за кисоником''' (од {{јез-гр|речи '''ἀ''' — „без“ и '''σφύξη''' — „пулса“, буквално — „одсуство пулса“}}), ({{јез-лат|'''asphyxia'''}}), према медицинска дефиницији, стање је поремећене размене гасова пре, за време, непосредно после рођења, или у каснијем животу након повреда и других поремећаја. Карактерише се прогресивним смањењем парцијалног притиска [[кисеоник]]а, порастом парцијалног притиска [[Угљенугљен-диоксид|угљен-диоксида]]а и падом [[pH вредност]]и у крви.<ref>Sir James Kay-Shuttleworth (1834). ''The Physiology, Pathology, and Treatment of Asphyxia''. Longman, Rees, Orme, Brown, Green & Longman.</ref><ref>Elsner R (September 1989). ''Perspectives in diving and asphyxia''. Undersea Biomed Res 16 (5): 339–44. {{PMID|2678664}}.</ref>
 
== Синоними или остале дефиниције ==
Ред 25:
Недостатка кисеоника и појава вишка угљен-диоксида у крви и ткивима, након компресије дисајних путева изазваним дављењем (нпр вешањем), затварањем лумена дисајних путева едемом слузокоже или аспирацијом страног садржаја или предмета, драстичан пад притисак у вештачкој атмосфери (у барокоморама, кесонима, подморницама или респираторном систему за вештачко дисање нпр код ронилаца) итд.
 
;Глад за кисеоником
Недостатак кисоника који се развија као резултат физичких утицаја, ометања дисање, са пратећим акутним поремећајима централног нервног система и циркулације крви ...или престанак спољашњег дисања изазван механичким узроцима, што има за последицу отежани или потпуни престанак дотока кисоника у организам и акумулације угљен-диоксида у њему.
 
Ред 41:
 
== Етиологија ==
Основна подела асфиксије је:
* ''Прва подела'' асфиксије је према узроку настанка, на ненасилну и насилну асфиксију.
* ''Друга подела'' асфиксију дели на механичку или хемијску.
=== Ненасилна асфиксија ===
Ред 55:
[[Датотека:Anilingus face sitting.jpg|200px|мини|Асфиксија изазвана притиском тела]]
[[Датотека:Drowning situations children CPSC.jpg|200px|мини|Ситуације у току којих може настати асфиксија течностима у деце]]
Странгулациона асфиксија или задављење, настаје као последица компресије крвних судова и дисајних путева врата и најчешће је изазвана дављењем - вешањем омчом или дављењем рукама.
 
Примена силе на предео врата која није резултат дејства тежине тела жртве дефинише са као дављење. Дављење може бити:
* ''Дављење рукама''. У овом насилном акту давитељ користе руке за стезање врата жртве. Оно је у литератури познато и као „задављење“.
* ''Лигатура врата'' Овај насилни акт изводи се применом предмета као што су кабл, жица, крпа, и слично, за стезање врата, или јармом (коришћењем подлактице) за притисак на врат.
 
;Асфиксија услед гушења
Ред 67:
Овај облик асфиксије настаје као последица компресија на предео врата, грудног коша и трбуха масивним предметима у домаћинству и индустрији, моторним возилима (у саобраћајним удесима), срушеним објекатима (након земљотреса, цунамија или ратних дејства), гажењем (стампедом, масе људи или животиња) итд.
 
;Рефлексна асфиксија
Узрок ове асфиксије је спазам глотис као последица;
* Деловања иритантих средстава (нпр, након удисања бутана, амонијака итд)
Ред 73:
 
;Аспирациона асфиксија
Аспирациону асфиксију може бити последица удисање течности или страних тела, у току болести или повреде, и не тако често завршава смртним исходом, ако се пацијенту благовреммено не укаже прва помоћ.
 
Код одраслих особа најчешће настаје након удисања болуса хране или другог страног материјала (нпр повраћаног садржај стомака), крви или крвног угрушка након трауме главе и врата, а код деце након удисаја делова ихрачака, зрневља и других предмета.
 
Овај облик асфиксије чест је код новорођенчади у првим минутима живота, због аспирације плодове воде током порођаја или због непотпуног удаха детета, по изласку у спољашњу средину.
 
Посебна врста аспирационе асфиксије, која је дефинисана на Светском конгресу медицине 2002. године је дављење у течностима, које доводи до оштећење респираторног тракта.
 
;Аутоеротска асфиксија
[[Датотека:A transvestite dressed in latex shackled with a spreader bar.JPG|200px|мини|„Ропство“ или ({{јез-енг|Cross-dressing}}) може бити узрок асфиксије]]
Аутоеротска асфиксија облик је гушења и ненамерно изазване смрти сопственим активностима или уз помоћ апарат или техника које се користи за побољшање сексуалне стимулације. Према истраживањима скоро све особе су мушког пола.
 
Ропство ({{јез-енг|Cross-dressing}}), један је од уобичајених и најчешћих начини којим се може изазвати аутоеротска асфиксија ''(види слику)''.
Ред 97:
У току порођаја асфиксију може изазвати
* примена форцепса и вакуум екстрактора,
* унутрашњи окрет,
* дистоција, затегнут пупчаник, чвор и пролапс пупчаника,
* аспирација садржаја порођајних путева,
* хипотензија,
* седативи и аналгетици примењени у порођају;
==== Постнатална ====
Након порођаја асфиксију може изазвати
;Апнеја изазвана централним застојем дисања
* физиолошка само код превремно рођеног детета (спавање, узимање хране, повишена температура околине, дефекација),
* синдрома диспнеје новорођенчета (респираторни дистрес синдром или РДС, тј болест хијалиних мембрана, односно хипосурфактоза плућа, конген-тална пнеумонија, синдром аспирације меконијума),
* метаболички поремећаји (хипогликемија, хипокалцијемије),
Ред 119:
Дисање или респирација су сложени физиолошки процеси који се одвијају у неколико фаза. Нормални редослед је следећи:
* Из животне средина кисеоник доспева у [[плућа]] процесом размнене гасова '''(вентилација)'''.
* Кисеоник у плућним алвеолама из ваздуха дифундује у крв '''(процес размене гасова у плућима)'''.
* Крв, која циркулише кроз крвни система доноси кисеоник до ткива '''(процес транспорта гасова)'''.
* Ћелије преузимају кисеоник из крви и користе га за производњу енергије.
Ћелијским дисањем ствара се [[угљен-диоксид]], који потом путује, повратно од кретања кисеоника, и елиминише се из тела преко плућа процесом (издисање).
 
Нормално дисање подразумева проходне дисајних путеве, и очувану функцију грудног коша да стезањем међуребарних мишића и функцијом дијафрагме настаје промен запремине плућа, која у виду „меха“ усисавају и издувавају ваздух. Поремећаји који на било који начин ремете горе наведене маханизме могу резултовати асфиксијом.
Ред 146:
 
;Улога ткивне хипоксије
Ткивна хипоксије може настати из неколико основних разлога.
* Прво, због недовољног садржаја кисеоника унутар артеријске крви, иако је крвни проток нормалан. Ово се обично дешава када се удише ваздух са смањеним притиском кисеоника у атмосфери.
* Друго, ако је проток кисоника у крви нормалан; међутим, крв не ослобађа кисеоник адекватно, или ћелије га адекватно не користе. Хемијска асфиксија као што је тровање угљен-моноксидом и цијанидима настаје на овај начин.
* Треће, количина кисеоника је нормално, али постоји ограничење протока крви кроз органе/ткива, што има за последицу, недостатак допремања кисеоника и елиминацију угљен-диоксида.
 
Ред 165:
| Трахеја || <center>'''33''' lb
|-
| Вертебралне артерије ||<center> '''18—66''' lb
|}</center>
 
== Извори ==
{{reflist|230em}}
 
{{Медицинско упозорење}}
{{Порталбар|Медицина}}
 
[[Категорија:Асфиксија| ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Гушење