Очњаци — разлика између измена

'''Очњаци''' ({{јез-лат|dentes canini}}) су најважнији [[зуб]]и [[месојед|месождера]], јер служе за прихватање и раздирање плена, а код [[змије|змија]] то су и отровни [[зуб]]и (намењени како хватању плена, тако и одбрани). Назив -{''canini''}- је изведен од [[латински језик|латинске]] речи -{''canis''}- (што у преводу значи [[пас]]). У хуманој дентицији постоје четири очњака, по два у горњем и доњем денталном луку и са класом [[секутићи|секутића]] они чине тзв. [[предњи зуби|предње зубе]] ({{јез-лат|dentes anteriores s. frontales}}). Очњаци се често називају и „угаони зуби“, јер мезијална половина њихове вестибуларне површине припада предњим, а дистална половина [[бочни зуби|бочним зубима]], омогућавајући постепени прелом и скретање зубних лукова.

* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) {{ISBNpage|year=|isbn=978-86-7549-175-0|pages=}};

* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) {{ISBNpage|year=|isbn=978-86-17-08912-0|pages=}};

* Даринка Станишић-Синобад : ''Основи гнатологије'', -{I}- издање („БМГ“ Београд, 2001.) {{ISBNpage|year=|isbn=978-86-7330-139-6|pages=}}, -{COBISS-ID}- 94080780;