Зика вирус — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Сент МартинСвети Мартин (Холандија) користећи Dab solver
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 12:
'''Зика вирус''' (ЗИКВ) је арбовирус из породице Флавивиридае, рода Флавивирус и групе Спондвени, који је одговоран за појаву Зика грознице код људи. Ово је уједно и једини арбовирус који се највероватније преноси сексуалним путем,<ref name=autogenerate880>Brian D. Foy, Kevin C. Kobylinski, Joy L. Chilson Foy, Bradley J. Blitvich, Amelia Travassos da Rosa, Andrew D. Haddow, Robert S. Lanciotti et Robert B. Tesh, ''Probable non-vector-borne transmission of Zika virus, Colorado, USA'', Emerg Infect Dis., vol. 17, no 5,‎ 2011, pп. 880-882.</ref> док још није познато да ли се може пренети са једне на другу особу попут грипа.<ref>G. W. Dick et al.: Zika virus. I. ''Isolations and serological specificity''. In: Trans R Soc Trop Med Hyg. Band 46, Nr. 5, 1952, S. 509–520. {{PMID|12995440}}</ref> Постоје две врсте ЗИКВ: Афричка и Азијска подврста која се недавно појавила У [[Пацифик]]у и на [[Амерички континент|Америчком континенту]].
 
Вирус је први пут идентификован 1947. године код носиоца вируса, мајмуна из шуме Зика, по којој је вирус добио име. Након тога ЗИКВ је откривен код комараца ''(Aedes africanus)'' у истој шуми 1948. године и на крају код људи 1952. године. Вирус се у наредним деценијама 20. века широко распростанио у тропске регионе Азије и Африке.<ref>Hochspringen D.I.H. Simpson: ''Zika virus infection in man.'' In: Transactions of the Royal Society of Tropical Medicine & Hygiene. Band 58, Nr. 4, 1964, S. 335–338, {{doi:|10.1016/0035-9203(64)90201-9}}. {{PMID|14175744}}</ref>
 
У 21. веку Зика вирус је одговоран за велику епидемију Зика грознице на острву [[Јап]] у [[Микронезија|Микронезији]], где је вирусом било инфицирано скоро три четвртине становништва овог острва. Сматра се да се након ове епизоотије, ЗИКВ у виду епидемија различитог интензитета све више ширио и тако освајао нова подручја. Тренутно хара Јужном и Латинском Америком и на неколико карипских острва (2016 године).<ref>{{cite web |last=McKenna| first=Maryn | title=''Zika Virus: A New Threat and a New Kind of Pandemic'' | work=Germination | url=http://phenomena.nationalgeographic.com/2016/01/13/zika-2 | date = 13. 01. 2016 | accessdate = 2. 2. 2016.}}</ref> [[Светска здравствена организација]] сматра да је разлог брзог ширења вируса тај што је болест доспела на нова подручја, у којима становништво није стекло имунитет.<ref>Hayes EB. ''Zika virus outside Africa''. Emerg Infect Dis. 2009 Sep;15(9):1347-50.</ref>
Ред 48:
У студије на лабораторијским мишевима вурус показује тропизам према мозгу,<ref name=autogenerated38/> и изазива оштећење централног нервног система, углавном посредством дегенерације нервних ћелија и глије 38. у региону хипокампуса, са општим омекшавањем мозга и евентуалном поренцефалијом.<ref>M. P. Weinbren et M. C. Williams, ''Zika virus: further isolations in the Zika area, and some studies on the strains isolated'', Trans R Soc Trop Med Hyg., vol. 52, no 3,‎ (1958). str. 263-268.</ref>
 
Код мишева вирус такође изазива миозитис скелетних мишића и миокардитис, понекад повезан са плућним едемом 39. Инфициране ћелије се штите конвенционалним процесом аутофагије како би се одбране од вируса,<ref>M. Dreux, F.V. Chisari (2010) ''Viruses and the autophagy machinery''; Cell Cycle, 9. стр. 1295–1307.</ref> али се биолошки процес који покреће вирус, непрстано понавља и тако инфицира и друге ћелије.<ref name=autogenerated38>Jason A. Tetro (2016) ''Zika and microcephaly : Causation, correlation, or coincidence ?'' ; Microbes and Infection, Lettre mis en ligne le 14 Janvier 2016; {{doi:|10.1016/j.micinf.2015.12.010}}</ref>
 
Неке студије указују на то да инфекција Зика вирусом тежи да умањи виремију вирусом жуте грознице, код мајмуна, у случајевима коинфекције, без блокирања пренос вируса на друге ћелије.<ref name=autogenerated40/>
Ред 103:
Већина инфекција Зика вирусом код људи и животиња, узрокована је преносом вируса путем заражених [[комарац]]а, па се они сматрају главним преносиоцима болести. Ови комарци живе у близини људи који стварају идеалне услове за њихову репродукцију - устајала вода у канализацији, ровови за наводњавање, вода у подметачима испод саксија са цвећем, вода у одбаченим гумама, олуцима, барама на окућници и појилицама за животиње и птице, у рибњацима који се не проветравају, фонтанама итд.
 
Зика вирус, као вектори, преносе комарци својим дневним активностима. Вирус првенствено преносе женке из фамилије ''[[Aedes]]'' — ''[[Aedes aegypti]]'' како би положиле јаја,<ref>{{cite web|title=''Dengue and the Aedes aegypti mosquito''|url=http://www.cdc.gov/dengue/resources/30Jan2012/aegyptifactsheet.pdf|publisher=National Center for Emerging and Zoonotic Infectious Diseases|accessdate=14. 3. 2016}}</ref> али је вирус изолован и код других врста комараца из рода ''[[Aedes]]'' — ''A. africanus, A. apicoargenteus, A. furcifer, A. hensilli, A. luteocephalus and A. vittatus'' са спољашњњим периодом инкубације у телу комараца од око 10 дана.<ref>Hayes, E. B. (2009). [http://wwwnc.cdc.gov/eid/article/15/9/09-0442_article ''Zika Virus Outside Africa'']. Emerging Infectious Diseases 15 (9): 1347–50. {{doi:|10.3201/eid1509.090442}}. PMC 2819875. {{PMID|19788800}}</ref>
 
Пренос вируса преко јаја заражених комараца на нову генерацију ларви (трансоваријално пренос) познат је код врста ''[[Aedes aegypti]]'' и ''[[Aedes albopictus]]''. Такође су откривене и многе друге врсте комараца као вектори Зика вируса. У Африци, главни вектор је ''[[Aedes furcifer]]'',<ref name=autogenerated26>Gilda Grard, Grégory Moureau, Rémi Charrel, Edward C. Holmes, Ernest A. Gould et Xavier de Lamballerie, ''Genomics and evolution of Aedes-borne flaviviruses'', J Gen Virol., vol. 91, no 1,‎ (2010). стр. 87—94.</ref> или ''[[Aedes africanus]]''.<ref>Peter I. Whelan et Julie Hall, ''Zika virus disease'', Northern Territory Disease Control Bulletin, vol. 15, no 1,‎ (2008). стр. 19-20.</ref> Вирус је такође пронађен и код других комараца из рода ''[[Aedes]]'', ''[[Anopheles]]'', ''[[Mansonia]]'', ''[[Eretmapodites]]''.<ref name=autogenerated26/> Међу наведеним, ''[[Aedes aegypti]]'', је главни вектор бројних арбовируса, и одговоран је за 9 преноса вируса у многим афричким шумама. Током епидемије Зика грознице на острву [[Јап]] у 2007. години, ''[[Aedes hensilli]]'' идентификован је као главни вецтор вируса.<ref>Edward B. Hayes, ''Zika virus outside Africa'', Emerg Infect Dis., vol. 15, no 9,‎ (2009). стр. 1347—1350.</ref>
Ред 229:
| image2 = Used tires.jpg
| width2 = 320
| caption2 = Азијски тиграсти комарац и неке друге врсте, воле да бораве у контејнерима; попут старих гума, у којима полажу јаја, која на овим стаништима врло брзо напредују и излежу велики број нових јединки.<ref>University of Florida: ''Asian Tiger Mosquito, Aedes albopictus (Skuse) (Insecta: Diptera: Culicidae)''[http://edis.ifas.ufl.edu/in594]</ref><ref>Benedict M, Levine R, Hawley W, and Lounibos L. ''Spread of The Tiger: Global Risk of Invasion by The Mosquito Aedes albopictus. Vector-Borne and Zoonotic Diseases.'' Spring 2007, 7(1): 76-85. {{doi:|10.1089/vbz.2006.0562}}.[http://online.liebertpub.com/doi/abs/10.1089/vbz.2006.0562]</ref>
}}
Зато је важно да се у околини кућа и других објеката и површина на којима стално бораве људи и стока елиминише што више станишта са стајаћом водом. То се може постићи: