Украјинци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 41.230.96.185 (разговор) на последњу измену корисника 80.83.239.119
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje za CommonsDelinkerom; козметичке измене
Ред 2:
{{Инфокутија етничка група
| име=Украјинци
| слика ={{image array|право|perrow=5|width=50|height=60
| image1 =Sketch for Saint Olga by V.Vasnetsov (1885-93, GTG).jpg| caption1 = [[Олга Кијевска]]
| image2 = Yurko Shkvarok.Istoriya Ukrajiny-Rusy virshamy-11.png| caption2 = [[Данило Галички]]
Ред 102:
}}
[[Датотека:Flag of Ukraine.svg|мини|Украјинска застава]]
'''Украјинци''' ({{јез-укр|Українці}}) су источнословенски народ, који претежно живи у [[Украјина|Украјини]], где чини око 78% становништва. Украјинци су већим делом православне, а мањим делом гркокатоличке вероисповести. Говоре [[украјински језик]], који спада у словенску групу индоевропске породице језика.
 
Украјинаца укупно има око 40.000.000, од тога у Украјини 37.541.700, Русији 2.942.961, Канади 1.209.805, САД 961.113 и Казахстану 333.200.
Ред 111:
 
== Име ==
Украјинци су добили име по области (Украјина) која је први пута забележена у [[Повест минулих лета|Несторовој хроници]] [[1187]]. У [[18. век|18]]. и [[19. век]]у царистичка номенклатура Украјинцима означава само становнике Слободске Украјине, чије је средиште био град [[Харков]] од [[1765]]. године, едиктом [[Катарина Велика|Катарине II]], руске царице. Године [[1835]]. Ова област постаје Харковска губернија. У 19. веку Пољска овим називом означава становнике Кијевске губерније. Назив "Украјинци" у Галицији и Буковини се неће употребљавати све до прве четвртине [[20. век]]а, у Поткарпатју до 1930-их, а у Прешовској области до касних 1940-их. Након тога, назив ''Малоруси'' како су називани становници данашње Украјине почеће да исчезава и да се сматра непримереним.
 
Почетком [[16. век]]а московски документи Украјинце називају Черкаси, алудирајући, чини се, на чињеницу да живе око града Черкаси где се налазило много козачких насеља. [[Александар Пишчевић]] у својим мемоарима крајем 18. и почетком 19. века спомиње само [[Малоруси|Малорусе]] а никада Украјинце.<ref>{{Cite book|last= Пишчевић|first= Александар|authorlink= |coauthors= |title = Мој живот (1764-1805.), pp. 290. |year=2003|url= |publisher= Матица српска и Српско-украјинско друштво|location= Нови Сад |id=}}</ref>. {{цитат|И Малоруси, суседи Нове Србије, чији је живот испуњен потказивањима, доставама и тужбама, живе у вечитом међусобном рату.}}
Ред 119:
=== Порекло и попис старих племена ===
 
Улогу у формирању украјинског народа имали су [[Пољани]], [[Источни Словени|источноисточнословенско]]словенско племе, насељено у 10. и 11. веку на обалама средњег тока Дњепра. [[Ал-Масуди]] у 10. веку спомиње њиховог вођу, краља [[Мадзак]]а. Друга значајна племена су била [[Древљани]], [[Северани]], [[Улићи (племе)|Улићи]], [[Тиверци]], [[Дуљеби]], [[Волињани]], [[Бужани]]. У раном [[9. век]]у источнословенска племена морала су да плаћају порез [[Хазари]]ма. Док су осталим Словенима наплаћивали порез у крзну, Хазари су од Пољана захтевали по 'мач' (читај ратника) на свако домаћинство.
 
=== Стари период ===
Ред 125:
Први човек, ''-{Archanthropus Europeaus Petraloniensis}-'', дошао је на тле данашње Украјине пре око милион година, односно у камено доба, као [[хомо еректус]]. Архантропини (''-{Archanthropinae}-'') долазе можда из [[јужна Азија|јужне Азије]] или с простора [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Након тога следи га неандерталац, пре неких 135–150 хиљада година. Психички и ментално далеко је зрелији а познаје и породичне односе. Пре 35.000 година налазимо у овим крајевима и Кромањонца, првог представника ''Homo sapiens''-а.
Током Средњег каменог доба популација се непрекидно повећава и лов више није био довољан да би успели да се прехране. Људи уче да лове рибе и сакупљају храну дивљег порекла, па и припитомљавају животиње. Током неолита они већ знају како да узгајају биље и култивирају земљу, баве се и грнчарством. Људи се баве агрикултуром, риболовом, ловом и живе у матријархалним заједницама.
 
Касније у бакарном/бронзаном добу, или 4-3. миленијума п. н. е., те примитивне заједнице доживљавају значајне промене. Носиоци [[Трипољска култура|Трипољске]] културе брзо се развијају и шире.
Ред 139:
Вишеетничка Стара Русија има царски облик управе. Прокламацијом Кијева политичким средиштем Старе Русије, принц Олег има проблема с консолидацијом оближњих племенских кнежевина око Кијева. Крајем 10. века ипак су сва источнословенска и несловенска племена под његовом доминацијом. Кијевска Русија шири се од [[Бело море|Белог]] до [[Црно море|Црног мора]], и од [[Карпати|Карпата]] до [[Волга|Волге]]. Центрифугалне тенденције постају неизбежне. Принчеве наоружане снаге играју главну улогу у Кијевској Русији до раног 11. века. Ислужени војници постају принчеви саветници у најважнијим државним пословима и заузимају све административне и дворске положаје. Појавом Јарослава Мудрог (1019—1054) војска се одваја од административних и законодавних делатности, овим пословима сада ће се позабавити бољари, племенска аристократија по рођењу.
Истовремено и кијевске принцезе 9. и 10. века играју важну улогу у историји настанка Украјине. Имају својих заслуга у учвршћивању економске и политичке снаге државе. Принцеза Олга (око [[946]].), паганизам замењује хришћанством. Оно ипак неће постати службено све до [[988]]., односно принца Володимира Свјатославича. Дипломатски односи Старе руске државе са суседним државама, посебно Византијом и германским царством појачава се током 10. века, након пада државе Хазара. Успут речено, јеврејско-хазарско царство су [[1239]]. уништили [[Монголи]].
 
900-тих година држава се ангажовала у ратовима, посебно за време принца Свјтослава (964—972).
Ред 209:
 
=== Украјина у 19. веку ===
Источна Украјина окупирана је од руског царства, укључујући Леву обалу, јужну регију. У свих девет провинција на које је источна Украјина подељена у 19. веку, влада руски царизам и русификација. Последица је да је број Украјинаца на том подручју до краја века смањен 80%.
 
У првој деценији 19. века украјински национални културни покрет повезан је са политичким јединством. Многи Украјинци постају чланови руске масонске организације, која прокламира стварање 'мудрог друштва' људи са једнаким правима. Стварају се тајна друштва, оријентисана против Руске монархије. Популација Леве обале потпомаже ослободилачком покрету пољске властеле од 1830./31. Етнички Украјинци, заједно са [[Пољаци]]ма, устали су за слободу Пољске у устанку од 1863—1864.
Ред 221:
''Локалне групе''
 
Украјинци се гранају (З. Кузела) на Сјеверне, Северозападне и Западне.
 
''Западни Украјинци'' познати су и као ''Рутени'' или понекад ''Русини''. Ови су насељени на [[Карпати]]ма, то су од запада према истоку [[Лемки]], [[Бојки]] и [[Хуцули]]. Североисточно од Хуцула, у [[Галиција|Галицији]] и [[Буковина|Буковини]], па до [[Дњестар|Дњестра]] на северу живе [[Покучани]], Хуцулима су и сродни.
Ред 235:
''Северни Украјинци'' настањени су у северној Украјини јужно од Јаселде и Припјата на обе обале [[Десна (притока Дњепра)|Десне]] и левој обали Дњепра. Овде су некада живели стари Деревљани и Сиверјани. Северни су Украјинци сачували стару украјинску народну културу, тек најзападнији међу њима у подручју Челма и Подласја нису успели да се одупру снажном притиску Пољака и сачувају свој етнички тип. Подлесјани из Подлесја дефинитивно припадају сјеверном украјинском типу с културним и етничким карактеристикама и говоре северним дијалектом. Сачували су много од своје старине, од старе шумске културе и старих обичаја из средњовековног периода. Њихови обичаји аналогни су онима од Бојка и Хуцула са [[Карпати|Карпата]]. Подлесје има и богату оралну традицију и сачуван велик број колиадкy са старим темама и много ритуалних пјесама.
 
Подлесјани нису у потпуности хомогени, нарочито на истоку. Често се називају именима Полишчуки и Пинчуки (Полисхцхукс, Пинцхукс) Цело Подлесје дијели се на Подлесје, [[Пинск]], Волинију и Чернихив.
 
'''Живот и обичаји'''
Ред 243:
Познати украјински обичај су [[хахилкy]], који се данас приређују на ускрсним недељама а састоје се од песама, игара и драмских сцена који ће по веровању намамити пролеће и отерати зиму. Ови обреди у паганска времена одвијала су се у светим луговима, данас око цркава или око гробља. Песма и игре фунерални су култ и персонифицикују погреб за мраз и зиму. Они такође изазивају раст биља и покушавају осигурати обилну жетву кроз магијску музику, речи и покрете тела.
 
У неким древним хахилкy играма, игтачи се крећу у круг имитирајући ротацију сунца, док други разним гестама показују сталност човековог постојања на земљи.
 
''Кухиња''
Ред 265:
{{Commonscat|Ukrainians}}
 
{{Украјинска дијаспора}}
{{Словени}}
 
[[Категорија:Украјинци|* ]]
[[Категорија:Источни Словени]]
[[Категорија:Етничке групе Украјине]]