Трећи рат дијадоха — разлика између измена

| страна2= [[КасандерКасандар]] <br /> [[Лизимах]] <br /> [[Селеук I Никатор]] <br /> [[Птолемеј I Сотер|Птолемеј]]

'''Трећи рат дијадоха''' назив је за ратни сукоб [[Александар Велики|Александрових]] наследника вођен од 315. до 311. године п. н. е. Коалиција коју су чинили [[Птолемеј I Сотер|Птолемеј]], [[КасандерКасандар]], [[Лизимах]] и [[Селеук I Никатор|Селеук]] устала је против [[Антигон I Монофталмос|Антигонове]] власти у Азији. Рат је трајао три године, а завршен је мировним уговором који је одговарао Антигону. Због тога се може сматрати да је победу у рату однео Антигон.

Победом у [[Први рат дијадоха|Првом рату дијадоха]] [[Антипатер]] постаје намесник са неограниченим овлашћењима да преуреди државу. Његова владавина трајала је две године. Овај период (321-319. п. н. е.) био је релативно миран. Међутим, након Антипатерове смрти настаје сукоб око његових наследника. КасандерКасандар, Антипатеров син, није признавао право на власт [[Полиперхон]]ту кога је Антипатер за живота одабрао. Сукоб КасандераКасандара и Полиперхонта познат је под називом "[[Други рат дијадоха]]" јер су и остали дијадоси учествовали. Птолемеј, Антигон и Селеук пристали су уз КасандераКасандара, а [[Еумен]] уз Полиперхонта. Победу односи КасандерКасандар и постаје господар европског дела царства. Антигон наноси пораз Еумену који гине у боју.

Победом над Еуменом Антигон постаје господар Азије. У [[Вавилон]]у су му указане краљевске почасти. И поред тога, [[Селеук]], сатрап Вавилона је смењен. Он бежи у Египат код [[Птолемеј I Сотер|Птолемеја]]. Антигон се у Азији домогао великог блага - око 25.000 талената. Са караваном који је носио плен, Антигон креће ка западу на своју територију у Малој Азији. Тамо се већ спремала коалиција против Антигона. Незадовољни његовим наглим јачањем, Селеук, КасандерКасандар, Птолемеј и [[Лизимах]] формирају коалицију. Шаљу захтев Антигону да Селеуку врати Вавилонију, Лизимаху [[Фригија|Фригију]], Птолемеју [[Сирија|Сирију]], КасандеруКасандару [[Кападокија|Кападокију]] и [[Киликија|Киликију]], а плен који је у Азији освојио подели са осталима. Антигон је наравно одбио захтеве што је изазвало почетак рата.

Операције у Трећем рату вођене су и на копну и на мору. Савезници су имали више успеха на мору. Антигон је стога настојао да им одузме луке у Сирији и [[Феникија|Феникији]]. Уз његову страну пристаје поражени Полиперхонт који се након пораза у Македонији склонио код [[Еолци|Еолаца]]. У замену је добио звање стратега [[Пелопонез]]а. Антигон се послужио тактиком сличном Полиперхонтовој у Другом рату. Прокламујући слободу Грка, настојао их је привући на своју страну. Залагао се за повлачење македонских гарнизона из грчких градова. Оваква Антигонома политика позната је под називом "Тирски манифест" и била је уперена против КасандераКасандара који је у грчкој подржавао олигархе.

Антигон односи победе и на мору и успева да завлада Кикладским острвима организујући тзв. ''Савез острвљана''. Птолемеј шаље КасандеруКасандару помоћ од 50 бродова, али је овај одбија не желећи мешање других дијадоха у грчке послове. Антигон је намеравао да КасандераКасандара нападне са севера. Послао је свога нећака [[Полемеј|Полемаја]] да побуни Грке против КасандераКасандара. Међутим, ситуација у Азији се погоршала те је Антигон морао одустати од овог плана.

Ускоро је дошло до склапања мира између Антигона и Птолемеја, КасандераКасандара и Лизимаха (311. п. н. е.). [[Диодор са Сицилије|Диодор]] наводи основне одредбе овог мира: КасандерКасандар је остао господар Европе, а Антигон је одустао од захтева из Тирског манифеста да му се КасандерКасандар поклони. Стратег Европе КасандерКасандар ће остати до пунолетства младог Александра. Лизимах је остао господар Тракије, а Птолемеј Египта. Антигону је остала цела Азија. Због тога се може сматрати да је у Трећем рату дијадоха победу однео Антигон. Источни део Азије (Селеуков посед) не спомиње се у уговору. Са њим је Антигон наставио сукобе. Рат Селеука и Антигона познат је под називом "[[Вавилонски рат]]".