Википедија

Новац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Ptolemej
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
Ред 2:
[[Датотека:National-Debt-Gillray.jpeg|мини|In a 1786 James Gillray caricature, the plentiful money bags handed to King George III are contrasted with the beggar whose legs and arms were amputated, in the left corner|174x174px]]
 
'''Новац''' (паре или лова) је специфична [[роба]] коју је развитак [[Робна производња|робне производње]] и размене издвојио из осталог робног света да [[монопол]]ски врши улогу општег еквивалента. На тај начин новац представља прометну вредност која је апстрактан израз целокупног богатства друштвене заједнице, а уjедно служи и као универзално средство за међусобно упоређивање и размењивање свих производа људског рада.<ref>{{cite book | title = The Economics of Money, Banking, and Financial Markets (Alternate Edition) | last = Mishkin | first = Frederic S. | year = 2007| publisher = Addison Wesley | location = Boston |isbn=978-0-321-42177-7 | page pages= 8 }}</ref><ref>[http://books.google.com/books?id=MDU-NTEJziMC&pg=PA47&lpg=PA47&dq=Debt+tokens+money&source=bl&ots=M-Y60HHJvi&sig=TmFl-TIs5UabUm1-iHHadBA6Pck&hl=en&ei=liRhSpHNH5_FmQf2_pSrDw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=5 ''What Is Money?''] By John N. Smithin. Retrieved July-17-09.</ref><ref>{{cite web | url = http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_M000217&edition=current&q=money&topicid=&result_number=5 | title = money : The New Palgrave Dictionary of Economics | work = The New Palgrave Dictionary of Economics | accessdate = 18. 12. 2010}}</ref>
 
Новац је економско добро које служи у размени материјалних добара и услуга између учесника у [[Робни промет|робном промету]]. Он је настао као објективна потреба ефикаснијег функционисања [[Робна производња|робне производње]]. У току свог историјског развоја улогу новца су обављале веома разлиличите врсте материјала од стоке преко [[метал]]а до данашњег чистог [[Папирни новац|папирног новца]]. Развој новца је директно везан за развој робне производње. У почетку су се робе мењале једна за другу (Р-Р) - [[трампа]], у каснијем периоду било је могуће за једну врсту робе добити било коју другу или више њих у истој вредности и на крају се издвојила једна врста робе која је постала општи еквивалент коју су прихватали сви учесници размене, односно новац у данашњем смислу речи.<ref name="mankiw">{{cite book | title = Macroeconomics | last = Mankiw | first = N. Gregory | year = 2007 | edition=6th | pages = 22–32| chapter = 2| publisher = Worth Publishers | location = New York |isbn=978-0-7167-6213-3 | pages = 22–32}}</ref><ref name="greco">T.H. Greco. ''Money: Understanding and Creating Alternatives to Legal Tender'', White River Junction, Vt: Chelsea Green Publishing. {{page|year=2001|isbn=978-1-890132-37-8|pages=}}</ref>
 
Новац има неколико друштвених функција. У функцији мере вредности, новац својом мањом или већом количином уптребне вредност изражава вредност било које врсте робе. Новац у функцији средстава промета је посредник у размени, где се роба прво продаје за новац а он поново мења за жељену робу (Р-Н-Р). Новац као благо је новац који се повлачи из оптицаја и акумулира јер он као симбол богатства и моћи може да се претвори у било коју другу врсту робе у сваком тренутку. У функцији средства плаћања новац не мора да буде стварно присутан у моменту продаје робе већ се прихвата као имагинарна вредност (претпостављени новац), а стваран новац се појављује тек кад пристигне рок за плаћање робе.<ref>{{Cite book
|title = Что такое чеки и электронные деньги
|url = http://picasaweb.google.ru/rur.sign/yBvgJ#
|location = М. | publisher = Начала-Пресс
|publisher = Начала-Пресс
|year = 1992
|volume = Комиксы Федерального резервного банка Нью-Йорка (Federal Reserve Bank of New York) «Идем к рынку»
|isbn = }}{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [КЧТЧ]</ref> Светски новац је такође функција новца која је значајна у међународној размени и најчешће се употребљава као средство плаћања разлике између увоза и извоза.▼
|isbn =
▲}}{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [КЧТЧ]</ref> Светски новац је такође функција новца која је значајна у међународној размени и најчешће се употребљава као средство плаћања разлике између увоза и извоза.
 
У оптицају постоје различити облици новца. Метални новац односно кованице су комади метала (најчешће злато) који имају тачно утврђен квалитет, облик и тежину и који је представљају стварну вредност ([[злато]]). Папирни новац за разлику од металног нема стварну вредност, јер не зависи од злата већ од цена добара која се могу за њега добити. Као кредитни новац користе се [[Меница|менице]] (као писмена гаранција да ће купац платити робу у предвиђеном року) и готовински чек (налог банци за исплату одређене суме новца) јер су временом повериоци или продавци схватили да их могу користити у плаћању својих дугова.
Линија 43 ⟶ 41:
| title = Монеты Рима. С древнейших времен до падения Западной Империи
| url =
| location = М. | publisher = Collector's Books | year = 2005| isbn = 1-932525-37-8
| location = М.
| publisher = Collector's Books
| year = 2005
| isbn = 1-932525-37-8
}}</ref>
 
Линија 141 ⟶ 136:
|title = Что такое инфляция
|url = http://picasaweb.google.ru/rur.sign/NeCkfD#
|location = М. | publisher = Начала-Пресс
|publisher = Начала-Пресс
|year = 1992
|volume = Комиксы Федерального резервного банка Нью-Йорка (Federal Reserve Bank of New York) «Идем к рынку»
|isbn = }}{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [КЧТИ]</ref>▼
|isbn =
▲}}{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [КЧТИ]</ref>
 
Многи економисти указују да без пораста новчане потражње, односно без монетарне експанзије, долази до проблема у реализацији друштвеног производа. Због тога се пред монетарну политику при појави инфлације трошкова поставља дилема: да ли да се иде на додатну монетарну експанзију и на тај начин доведе до рецесионих процеса у привреди, или да се прилагоди новонасталој ситуацији и додатном монетарном експанзијом санкционише пораст цена и тако подржи инфлационе процесе.
Линија 197 ⟶ 190:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Steve Keen (February 2015). [http://www.forbes.com/sites/stevekeen/2015/02/28/what-is-money-and-how-is-it-created/ What Is Money And How Is It Created?] Uses arguments from Augusto Graziani (1989), ''The Theory of the Monetary Circuit,'' Thames Papers in Political Economy, Spring: pp. 1-26.
* {{Cite book
|title = Что такое деньги
Линија 215 ⟶ 208:
|title = Что такое банки и сберегательные кассы
|url = http://picasaweb.google.ru/rur.sign/guMxuF#
|location = М. | publisher = Начала-Пресс
|publisher = Начала-Пресс
|year = 1992
|volume = Комиксы Федерального резервного банка Нью-Йорка (Federal Reserve Bank of New York) «Идем к рынку»
|isbn = }}{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [КЧТБ]▼
|isbn =
▲}}{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} — [КЧТБ]
* {{Cite book
|title = Что такое торговля и мировой рынок
|url = http://picasaweb.google.ru/rur.sign/WqjIQE#
|location = М. | publisher = Начала-Пресс
|publisher = Начала-Пресс
|year = 1992
|volume = Комиксы Федерального резервного банка Нью-Йорка (Federal Reserve Bank of New York) «Идем к рынку»
|isbn = }}{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}▼
|isbn =
▲}}{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{Cite journal
| author = Mundell Robert
Линија 239 ⟶ 228:
| year = 1998
| volume = 2
| issue = 2 | pages =
| pages =
}} — [UAGL]
* {{Cite journal
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Новац”