Магијско мишљење и ментално здравље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
м razne izmene |
||
Ред 5:
Магијско мишљење, по општем ставу социјалних антрополога, претходило је рационалном односно научном мишљењу, и спада у период апстрактно замишљеног друштвеног развоја. Оно је слично са психосоцијалним развојем појединца, како сматрају психоаналитичари и психолози, који магијско мишљење „смештају“ у животни узраст између друге и треће године живота. По истој аналогији сматра се да је магијска медицина у ширем смислу, претходила научној медицини и психијатрији, са видљивим реликтима и у савременој психијатрији односно лекарству.<ref name=autogenerated1>Петар Опалић, ''Социјални аспекти магијског и религијског у схватању менталног здравља'', Социолошки преглед, бр. XXXXI (2007), 4. стр. 509–520 [http://www.socioloskipregled.org.rs/Tekstovi/4%282007%29/Opalic.pdf pdf] {{Wayback|url=http://www.socioloskipregled.org.rs/Tekstovi/4%282007%29/Opalic.pdf |date=20150402112441 }}</ref>
У клиничкој психологији, магично размишљање може изазвати код пацијента доживљај страха од обављања одређене радње или су његове одређене мисли у лажној корелацији између његовог очекивања и претеће несреће. Магично размишљање може довести човека у ситуацију да верују да му је само мишљење довољно да постигне жељене резултате у свету који га окружује или да размишљам одагна нежељене догађаје.<ref>Colman, Andrew M. (2012). ''A Dictionary of Psychology (3rd ed.).'' Oxford University Press.</ref> Тако настаје једна врста каузалног размишљања или узрочно-последичне заблуде у којоје се тражи смислене у односу груписаних феномена (случајности) између дела и догађаја.<ref>Shafir, E.; Tversky, A. (1992). ''"Thinking through uncertainty: Nonconsequential reasoning and choice".'' Cognitive Psychology 24 (4): 449–74. {{doi
== Историјат ==
| |||