Николај Карамзин рођен је 1766. у селу Знаменскоје код [[Уљановск|Симбирска]] (или по другим тумачењима у истоименом селу код [[Оренбург|Оренбурга]]а), у имућној племићкој породици. Школовао се у Москви, у приватној швајцарско-немачкој школи, а затим је неко време провео у Петрограду, крећући се у књижевним круговима и преводећи есеје на руски. 1789. пропутовао је Немачку, Француску, Швајцарску и Енглеску: по повратку, објавио је ''Писма руског путника'' (по узору на тада популарно ''Сентиментално путовање кроз Француску и Италију'' од [[Лоренс Стерн|Лоренса Стерна]]), која су доживела велики успех, и почео је да уређује књижевни часопис ''Московске Новине''. У том листу објавио је приповетке ''Бедна Лиза'' и ''Наталија, бојарска кћи'' (1792), које су упознале руске читаоце са [[Сентиментализам (књижевност)|сентиментализмом]] и прославиле га као писца, а касније и ''Иља Муромец'', са темом из руске народне песме.
Поред оригиналних дела, Карамзин је објављивао и руске преводе најпознатијих античких и савремених писаца, дајући својим стилом и примером допринос стварању руског књижевног језика у време када је француски био омиљени језик образованих људи у Русији. 1803. започео је своју ''Историју руске државе'' у 12 књига, која му је донела пажњу и покровитељство самог цара [[Александар I Павлович|Александра I]] (коме је писац лично читао све довршене књиге): до смрти 1826. довршио је само 11 књига, стигавши до крунисања [[Михајло Романов|Михајла Романова]] 1613.<ref name="albert" />
