Ултрасонографија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Историја: #1Lib1Ref |
|||
Ред 19:
[[Датотека:Pierre Curie by Dujardin c1906.jpg|250п|мини|Откриће пијезоелектричног ефекта од стране Пјера Кирија и његовог брата Пола било је од великог значаја за даљи развој ултрасонографије.]]
[[Датотека:Christian Doppler.jpg|250п|мини|Доплеров систем ултрасонографије заснована је на „Доплеровом ефекту“ Кристијана Доплера]]
Први покушаји медицинских стручњака да завире у унутрашњост човековог тела и испитају изглед и стање његових унутрашњих шупљина и канала, отпочели су у првој половини 19. века. Ова прича о развоју применене ултразвука у медицини вероватно би могла да почне са историјом мерења удаљености под водом помоћу звучних таласа (ултразвучног осцилатора-сонара, који је прво коришћен у ратне сврхе и то за откривање подморница). По тој логици ултразвучни скенери, који раде помоћу звучних таласа, могу се посматрати као један облик „медицинског“ ултразвучног осцилатора или сонара, којим се, уместо испитивања водом испуњених шупљина, испитује изглед и стање унутрашњих шупљина и канала човековог организма.<ref>{{cite journal |pmc=2170493 |author1=Siddharth, S. |author2=Goyal, A.|title= The origin of echocardiography|journal= Texas Heart Institute Journal|volume= 34|issue= 4|pages= 431–438|year= 2007|pmid= 18172524}}</ref>
Веома високе фреквенције звучних таласа, изнад граница људског слуха, открио је енглески научник Френсис Галтон 1876. године, проналаском звиждаљке за псе са константном звучном фреквенцијом, назване по њему „Галтонова звиждањака“.
| |||