Болнице шкотских жена у Србији 1915. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Болница у пуном замаху: #1Lib1Ref |
→У окупираној Србији: #1Lib1Ref |
||
Ред 89:
Окупација Србије затекла је; др Елси Инглис и њене болнице у Крушевцу, а леди [[Луиз Паџет|Лејлу Пеџет]] у Скопљу. Новембра 1915. припаднице Болница шкотских жена имале су тежак избор: да се повуку преко Албаније са српском војском, или да падну у заробљеништво. Дао њих се вратио у домовину, део одлучио да остане, уз српске рањенике али и уз рањене Аустријанце, а део да крене у албанску голготу.
Део особља који је желео да остане са др Елси Инглис у Србији у Крушевцу се поделио у две групе. Једну која је са најквалитетнијом опремом из Крагујевца ушла у састав болничце у једној крушавачкој школи. Друга група је, преузела један анекс, војне болнице српске војске ''Цар Лазар'' (са преко 900 пацијената.<ref>Петровић Илија, Шкотске жене уза Србе: 1914–1918., Нови Сад 2010</ref>
Залихе хране и лекова полако су се смањивале, а живеле су у изолацији, без правих и истинитих информација, уз разне гласине. Како су др Инглис, и њене сарадницо одбијала да потпише изјаву о окупаторовој благонаклоности према домаћем становништву, ''Аустријанци су одбијали да припадницима Болница шкотских жена признају статус ратних заробљеника, са правима које је гарантовала Женевска конвенција''.
| |||