Венера — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
реф |
||
Ред 230:
После [[сунце|Сунца]] и [[Месец]]а, Венера је гледано са површине Земље најсјајнији објекат на [[хоризонт]]у и сјајнија је од свих звезда видљивих на небу. Највећу вредност [[привидна звездана величина|привидне магнитуде]] од -4,9 достиже када је у близини Земље у фази половичне видљивости (полумесец).<ref name="JPL-Horizons">{{cite web| year=2006-Feb-27 (GEOPHYSICAL DATA) | title = HORIZONS Web-Interface for Venus (Major Body=299)| publisher = JPL Horizons On-Line Ephemeris System | url = http://ssd.jpl.nasa.gov/horizons.cgi?find_body=1&body_group=mb&sstr=299| accessdate=28. 11. 2010}}</ref>{{напомена|Астрометријски систем -{''JPL Horizons''}- одредио је вредност привидне магнитуде Венере за дан 8. децембар 2013. године на вредност од −4,89<ref name="JPL-Horizons"/>}} Привидна звездана величина Венере пада на -3,0 када се налази у фази „иза Сунца“.<ref name="MallamaSky">Mallama, A. (2011). "Planetary magnitudes". Sky and Telescope 121 (1): 51–56.</ref> Венеру је могуће видети и у сред дана за ведрог времена, односно видљива је голим оком када се Сунце налази ниско на хоризонту.<ref>{{cite news|url=http://www.skyandtelescope.com/community/skyblog/observingblog/116925708.html| title = See Venus in Broad Daylight!| publisher = Sky & Telescope| last=Flanders| first = Tony|date=25. 2. 2011}}</ref> Као једна од „инфериорних планета“{{напомена|Појмови „инфериорна“ и „супериорна“ планета потичу из геоцентричне космологије [[Клаудије Птолемеј|Клаудија Птолемеја]], по којој су „инфериорним“ планетама сматране оне планете чије су путање увек колинеарне са Земљом и Сунцем, што није случај са „супериорним планетама“. У прву групу убрајају се Венера и [[Меркур]], док су супериорним сматрани [[Марс]], [[Јупитер]] и [[Сатурн]]. Касније је [[Никола Коперник]] одбивши геоцентрични систем, поделу на инфериорне и супериорне базирао на удаљености од Сунца у односу на Земљу.{{sfn|Lakatos|Worrall|Currie|1980|p=186}} }} Венерин угао [[елонгација|елонгације]] најчешће има вредност од 47°, што је знатно више од [[Меркур]]а чија је елонгација до 28°, што значи да је Венера видљива на ноћном небу знатно дуже по заласку Сунца.<ref name="ephemeris">{{cite web|last=Espenak| first=Fred|year=1996| url = http://eclipse.gsfc.nasa.gov/TYPE/venus2.html#ve2006| title = Venus: Twelve year planetary ephemeris, 1995–2006| work = NASA Reference Publication 1349| publisher = NASA/Goddard Space Flight Center| accessdate=20. 6. 2006}}</ref>
Њен изглед на небеском своду гледано са Земље мења се од положаја када је најсјајнија на јутарњем небу и тада је позната као ''звезда Даница'', до позиције када је најсјајнија после заласка Сунца (''Вечерњача'').<ref>{{cite book |title=Речник српскога језика | year=2011 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=136}}</ref><ref>{{cite book |title=Речник српскога језика | year=2011 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=232}}</ref> Кроз историју често је била предмет погрешних закључака и неретко је означавана као ''[[неидентификовани летећи објекат]]'' на ноћном небу, па је тако некадашњи председник [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] [[Џими Картер]] [[1969]]. године, видевши Венеру на ноћном небу, сматрао да је видео НЛО објекат.<ref>{{cite web|last=Krystek| first = Lee| url = http://www.unmuseum.org/ifonat.htm| title = Natural Identified Flying Objects| publisher = The Unngatural Museum| accessdate=20. 6. 2006}}</ref>
Због кретања по орбити око Сунца, облик Венериног диска гледано са Земље варира од танког српа до пуне фазе у периоду од 584 земаљска дана ([[орбитални период|синодичка година]]). Све ове промене означене су заједничким именом [[Венерине мене]]. Изузеци се једино дешавају када Венера прелази преко површине сунчевог диска ([[Tranzit Venere|Венерини транзити]]) када је видљива као црна тачка на површини Сунца, што се дешава сваке 243 године. Венерине мене могуће је уочити и обичним [[двоглед]]има са увећањима од свега 10 пута, а теоријски венерин срп је могуће видети и голим оком (уз идеалне временске услове).<ref name="ephemeris" />
| |||