Адам Стефановић — разлика између измена

Адам је почео да се занима сликарством у време док је живео у Томашевцу. Држао је он у том банатском селу прво трговачку радњу па кафану (1862-1864), у време када је осликавана православна црква. Обнављана је српска богомоља пострадала (као и она у његовом Перлезу) од стране Мађара, крајем револуционарне 1848. године. Дружио се и помало помагао (мешао боје и попуњавао поља) познатом иконописцу [[Јован Поповић (сликар)|Јовану Поповићу]].<ref>"Популарна дела српског грађанског сликарства 19. века", Нови Сад 1969.</ref> Након преране Поповићеве смрти (1864), због које није завршио томашевачки иконостас, заинтересовао се Стефановић за уметнички живот, решен да се за њега озбиљније оспособи. Успео је да од Поповића научи сликарске потезе; прихватио је мајсторове манире (грешке) којих се дуго није могао ослободити. У својој 32 години, 20. октобра [[1867]]. године Адам се уписао на [[Минхен]]ску,<ref>Јован Секулић: "Минхенска школа и српско сликарство", Београд 2002.</ref> Уметничку академију. Међутим, нису му се свидела тамошња "реалистичка струјања", па две године касније 1869. прелази на [[Беч]]ку сликарску академију - коју међутим није завршио. Године 1872. налази се у завичају, и учествује у јавном животу.<ref>"Панчевац", Панчево 1872.</ref> Насликао је тада више портрета угледних Банаћана свог времена. Од 1875. године Стефановић се бави трговином житом, које се извозило преко пристаништа на Бегеју код Перлеза.<ref>"Свеске", Панчево 1980.</ref> Последњих дана свог живота Адам је слабо радио; одао се нераду и пићу. Перлежани су жалили што није био у стању да се подухвати осликавања њихове православне цркве, на које се дуго чекало - све до Предићевог пристанка 1894. године. Умро је Адам Стефановић "уморан од живота" од последица "водене болести" у родном месту Перлезу, маја 1887. године.