Емил Диркем — разлика између измена

нема резимеа измене
м (razne izmene)
 
== Социолошко проучавање самоубиства ==
Диркема је занимало да ли је [[самоубиство]] [[социологија|социолошки]] проблем. Ову појаву је истраживао на основу [[статистика|статистичких]] података из више земаља, како би пронашао заједничке константе у једном временском периоду. Тврдио је да самоубиства у суштини немају никакве везе с [[географски положај|географским положајем]], [[политика|политичким]] чиниоцима, [[генетика|генетиком]] итд. Он је установио да [[Јевреји]] имају најмању стопу самоубиства, [[Протестантизам|протестанти]] значајну, а [[атеизам|атеисти]] највећу. Даље, самоубиства су најчешћа код самаца, ређа су код ожењених, још ређа у [[брак]]овима с децом, а најређа у [[породица]]ма са много деце. Битно је нагласити и да снажни утицај који Диркем има у друштевеној науци довео до тога да се ова студија често сматра пионирском у истраживању самоубиства и ако је сличних студија у прошлости било на претек, Диркем много дугује својим претходницима: Моралним статистичарима, Кетлеу, Вагнер(члану такозваних катедарских социјалиста који су извршили снажан утицај на Диркемову теоријску мисао), Морзелију и другима. Самоубиство се дакле може сматрати кулминацијом дуге истраживачке традиције самоубиства. С друге стране, не треба потцењивати његову оргиналносторигиналност, јер док су други најчешће остали на показивању везе између, како се говорило, цивилизације и високе стопе самоубиства. Диркем је изградио социолошко објашњење ове везе и представио је конзистентан оквир социолошке теорије који може повезати главне емпиријске корелације које су већ биле установљене.<ref name="marinkovic"/>
 
Позната је његова теза да се самоубиство мења обрнуто сразмерно степену интегрисаности [[друштвена група|друштвених група]] којима [[индивидуа|појединац]] припада.''