Општина Бијело Поље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 33:
Бројни су остаци духовне културе из прошлости овог краја као што су: црква Св. Николе у Никољцу, [[Црква Светог Јована у Затону|Светог Јована у Затону]], Светог Томе на Брзави, Светог Николе у Подврху, Свете Тројице у Мајсторовини, Свете Богородице у Вољавцу, остаци Хајдар-пашине џамије у Радулићима, камени мост на [[Бистрица (десна притока Лима)|Бистрици]] у мјесту Лозна Лука, Гушмирска џамија у Бијелом Пољу и др.
 
Међу споменицима културе свакако је назначајнија црква Светог Петра и Павла, саграђена у 12. веку12. вијеку. О њеном значају у средњовјековној држави, најбоље говори податак да је [[1254]]. године епископска столица из Стона пренесена овдје. Ктитор овог храма, [[хум]]ски кнез Мирослав, брат [[Стефан Немања|Стефана Немање]], је даровао својој задужбини [[МирославовоМирослављево јеванђеље|јеванђеље]], један од најстаријих и најљепших рукописа написаних [[ћирилица|ћирилицом]] на [[пергамент]]у и украшен иницијалима и минијатурама јарких боја у позлати.
 
У цркви Светог Николе у Никољцу фреско–ансамбл је скоро у потпуности очуван. Поред иконостаса, својом љепотом и умјетничком вриједношћу издвајају се три иконе настале у првој половини [[13. век|13. вијека]] и двери познатих бјелопољских сликара Лазовића, као и многе друге црквене реликвије. Ипак, највећа драгоцјеност ове цркве је библиотека која чува 84 рукописних и 97 штампаних књига, међу којима је најинтересантније Четворојеванђеље с краја [[14. век|14. вијека]] писаном на пергаменту.