Храм Светог Саве у Београду — разлика између измена

Године [[1879]], док је био у Београду, један од најпознатијих представника Срба католичке вере из Дубровника [[Матија Бан]], први је изнео идеју подизања цркве Светог Саве на Врачару.<ref>{{cite journal|last=Арсић|first=Ирена П.|title=THE CULTURE OF CATHOLIC SERBS FROM DUBROVNIK IN CONTEMPORARY CROATIAN HISTORIOGRAPHY|journal=Philologia Mediana|date=13. 1. 2017|issue=Број 9 - 2017|url=https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2017/philologia-mediana-9-2017|accessdate=2. 12. 2017|pages=52}}</ref><ref>{{cite journal|last=Солеша|first=Биљана С.|title=ЊЕГОШ У МЕМОАРСКОЈ ПРОЗИ МАТИЈЕ БАНА|journal=Синтезе|year=2013|volume=бр. 4|url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-902x/2013/2217-902x1304029S.pdf|accessdate=3. 12. 2017|pages=31}}</ref> Касније, [[1895]]. године, односно три стотине година након спаљивања моштију светог Саве, у Београду је основано ''Друштво за подизање храма светог Саве на Врачару'', чији је циљ био да се на месту спаљивања моштију подигне храм.<ref>[http://spc.rs/sr/pre_120_godina_doneta_odluka_o_podizanju_hrama Пре 120 година донета одлука о подизању Храма (СПЦ, 9. мај 2015)]</ref> Омања црква која је подигнута на месту будућег храма је касније померена да би изградња храма могла да отпочне. [[1905]]. године се расписује јавни конкурс за израду пројекта; свих пет приспелих радова је одбачено као недовољно добро.

 

 

Избијање [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] [[1912]]. године, као и [[Други балкански рат|Други балкански]] и [[Први светски рат]] који су следили, зауставили су све активности на изградњи храма. Након рата, [[1919]]. године, ''Друштво'' је поново установљено. Нов конкурс је расписан [[1926]]; овог пута су стигла 22 пројекта. Премда прва и трећа награда нису додељене, архитектонско решење архитекте [[Богдан Несторовић|Богдана Несторовића]], које је освојило другу награду, проглашено је за најуспешније. Одбор за изградњу храма је [[1930]]. поверио израду пројекта архитекти Несторовићу, као и архитекти [[Александар Дероко|Александру Дероку]], уз сарадњу инжењера [[Војислав Зађина|Војислава Зађине]].