Азерски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м razne izmene |
||
Ред 20:
Северни азерски и јужни азерски се у знатној мери разликују у погледу [[phonology|фонологије]], [[lexicon|речника]], [[morphology (linguistics)|морфологије]], [[syntax|синтаксе]], и [[loanwords|позајмљеница]].<ref>{{Cite news|url=https://www.ethnologue.com/language/azj|title=Azerbaijani, North|work=Ethnologue|accessdate=27. 10. 2018|language=en|quote=Significant differences from South Azerbaijani [azb] in phonology, lexicon, morphology, syntax, and loanwords. A member of macrolanguage Azerbaijani}}</ref> -{ISO 639-3}- групише ова два језика као „макројезик”.<ref>[https://www.ethnologue.com/language/aze Ethnologue], [https://iso639-3.sil.org/code/aze ISO 639-3]</ref> Северни азерски има званичан статус у [[Republic of Azerbaijan|Републици Азербејџан]] и [[Дагестан]]у ([[Federal subjects of Russia|федералним субјектима]] [[Русија|Русије]]) док јужни азерски нема званични статус у у [[Azerbaijan (Iran)|Ирану]], где већина Азербејџанаца живи. Он се исто тако говори азербејџанским заједницама [[Georgia (country)|Грузије]] и [[Turkey|Турске]] и у дијаспорним заједницама, првенствено у Европи и Северној Америци.
Северни азерски и јужни азерски су припадници [[Oghuz languages|огуске]] гране [[Туркијски језици|туркијских језика]]. Северни азерски (који се говори у Републици Азербејџан и Русији) је базиран на [[Shirvan|ширванском]] дијалекту, а јужни азерски (који се говори у Ирану) је базиран на [[Tabriz|табризком]] дијалекту, и блиско је сродан са [[Turkish language|турским]], [[Qashqai language|кашкајским]], [[Gagauz language|гагаушким]], [[Turkmen language|туркменским]] и [[Crimean Tatar language|кримскотатарским]] језиком, са којима је у различитим мерама [[mutual intelligibility|међусобно разумљив]].<ref name=innerAsia>{{Cite book|last=Sinor|first=Denis|title=Inner Asia. History-Civilization-Languages. A syllabus|year=1969|publisher=Bloomington|isbn=978-0-87750-081-0|url=https://books.google.com/books?id=vn-xZ3O1G-cC&pg=PA71#v=onepage&q&f=false|pages=
== Историја ==
Ред 136:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Sinor|first=Denis|title=Inner Asia. History-Civilization-Languages. A syllabus|year=1969|publisher=Bloomington|isbn=978-0-87750-081-0|url=https://books.google.com/books?id=vn-xZ3O1G-cC&pg=PA71#v=onepage&q&f=false|pages=
* {{citation|last=Mokari|first=Payam Ghaffarvand|last2=Werner|first2=Stefan|year=2016
|title=An acoustic description of spectral and temporal characteristics of Azerbaijani vowels | editor-last=Dziubalska-Kolaczyk | editor-first=Katarzyna
|journal=Poznań Studies in Contemporary Linguistics
|volume=52
| |||