Сушење — разлика између измена

Сушење се у процесној техници примењује са различитим циљем: ради смањења укупне масе материјала( смањење трошкова транспорта и складиштења), ради добијања чистих супстанци из суспензија или емулзија( разне неорганске соли, вештачка ђубрива, органске боје, лекови, детерџенти, млеко у праху итд.), ради повећања јачине и квалитета материјала( дрво, керамички производи), ради конзервисања( житарице, производи прехрамбене индустрије, биопрепарати, воће, поврће итд.).<ref name=":0">1.      Технологија са приручником за практичну наставу( практични део), Асим Садибашић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999.</ref>

Сушењем се са површине и из унутрашњости чврстог материјала одстрањује везана течност, а то је у највећем броју случајева вода.<ref name=":1">2.      Практикум неорганске хемије I део, Валерија И. Чешљевић, Вукадин М. Леовац, Ерика З. Ивегеш, Универзитет у Новом Саду, Природно- математички факултет, Институт за хемију, Нови Сад, 1997.</ref>

Ако је материјал врло влажан, вода се може уклонити пресовањем или још чешће, центрифугирањем. На овај начин се уклања вода која је само механички везана за материјал. Мање количине воде се најчешће уклањају испаравањем.<supref>3.      Машине и апарати са аутоматиком, Светомир Цвијовић,Слободан Кончар- Ђурђевић, Асим Садибашић, Радмила Цвијовић,  Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.</supref> Најлакше је одстранити воду адсорбовану по површини материјала. Кристалну воду уграђену у кристалну решетку и хемијски везану воду је далеко теже одстранити.<supref name=":1" />2 

У технолошкој пракси среће се веома велики број различитих конструкционих решења уређаја за сушење- сушница.<supref>4.Технолошке операције 2( машине, апарати и операције), Драгана Ранковић, Завод за уџбенике, Београд, 2015.                                                                                                                                                                                                                                                                                 </supref>  Данас је у употреби велики број различитих типова сушница. Сушнице се могу класификовати на бази њихових различитих карактеристика и особина. Тако, према режиму рада, сушнице могу да буду ''дисконтинуалне'' и ''континуалне''; према начину довођења топлоте, могу да буду ''конвективне'', ''кондуктивне'';  према конструкцији, могу да буду ''коморне'', ''тунелске'', ''обртне'', ''с флуидизованим слојем'', ''са ваљцима''; у погледу притиска , могу да буду ''атмосферске'', ''вакуумске''; према врсти флуида за сушење, могу да буду ''са ваздухом'', ''прегрејаном паром''; према начину циркулације флуида за сушење, могу да буду ''с природном'' или ''принудном циркулацијом''; према врсти материјала који се суши, могу да буду за ''комадасти'', ''зрнасти'', ''прашкасти материјал'' итд.<supref name=":0" />1 

-         Количина материјала( велике количине влажног материјала обично се суше у сушницама које раде континуално а ако су у питању мале количине и скуп материјал сушење се изводи у сушницама које раде дисконтинуално).<ref name=":0" />¹