Прохор Пчињски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref
#1Lib1Ref
Ред 7:
После тридесет година преподобни Прохор се у сну јави цару Диогену и опомену га речима: „Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм“. Цара обузе страх и са патријархом и пратњом пође у Жеглиговски крај у Нагоричино да тражи старца Прохора. Пошто га ту не нађе, пређе у планину Козјак. После много дана тражења пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. На том месту цар подиже цркву у славу [[Лука Јеванђелиста|Светога апостола Луке]], а десно од реке Пчиње сагради храм посвећен преподобном Прохору. У томе храму, са десне стране олтара, положише свете мошти Преподобнога; из њих потече свето миро. Део моштију цар је однео у [[Цариград]], један део доспео је доцније у [[Манастир Љубостиња|Љубостињу]], а остали део и данас се налази у манастиру [[Манастир Прохор Пчињски|Светог Прохора Пчињског]] под планином Козјак.
 
О преподобном Прохору Пчињском, чије мошти и данас почивају у његовом манастиру и точе миро, сачувана су многа писана сведочанства, посебно о његовим чудотворним моштима. [[Православна црква]] овога свеца слави [[1. новембар|1. новембра]] (односно [[19. октобар|19. октобра]] по старом календару).<ref name="цркб" />
 
== Референце ==