Муцање — разлика између измена

1.614 бајтова додато ,  пре 13 година
нема резимеа измене
(Automatski uvoz clanaka)
 
Нема описа измене
 
'''Муцање''' је испрекидан говор са понављањем слогова или гласова уз отежано дисање и грчење мишића. У неким условима јавља се само у околностима јаке социјалне или неке друге [[емоција|емоционалне]] узбуђености. Због своје сложености и различитих негативних ефеката по [[појединац|појединца]], посебно у оквиру социјалне адаптације, неопходан је тимски рад у превенцији и [[третман]]у [[поремећај]]а.
 
Mucanje (dysarthria spastica, 37.0) je "neurotička reakcija u oblasti govorne koordinacije koja se formira na bazi konstitucije” (Sovak M., 1979.). Ovaj isti poremećaj Brajović C. još šire definiše kao "funkcionalnu disharmoniju svesti, mišljenja, emocija i vrednosti koja se ispoljava kao zvučna disharmonija ritma i intenziteta” (Brajović C. i sar., 1977.). Lakši oblici mucanja mogu da prođu nezapaženo, dok oni teži poremećaji dovode do disfunkcije komunikacije sa svim propratnim promenama koje iz toga mogu proizaći.
{{РСР}}
Etiologija mucanja još uvek nije sa sigurnošću utvrđena, mada neki autori izdvajaju neuropatsku, genetski uslovljenu konstituciju kao predominantan faktor nastanka mucanja.
 
Brajović C. mucanje deli na laku formu u kojoj su klonični spazmi slabije izraženi, a i zastoji u govoru nisu upadljivije prirode, zatim srednje tešku formu mucanja u kojoj su klonični grčevi nešto jače izraženi te dovode i do dispnoičnih kriza i, na kraju, tešku formu mucanja koja ima sve ove simptome maksimalno izražene sa veoma karakterističnim respiratornim krizama.
[[en:dyslexia]]
Lica koja imaju ovaj poremećaj, imaju i strah od govora. Uz ovaj često veoma izražen strah, fenomen mucanja prate još neke pojave kao što su: embolofrazije (uzrečice), hezitacija (oklevanje), zastoj i pauze, supstitucija (zamena reči), afonični govorni pokušaji, tikovi očnih kapaka, usana i drugog.
U tretmanu se koristi više vrsta metoda od kojih se u Srbiji najčešće koriste "Svesna sinteza razvoja" po Prof. Cvetku Brajoviću i "Otvoreni sistem stimulacije humanog razvoja" po Prof. Miodragu Stošljeviću.
Анониман корисник