Муцање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Automatski uvoz clanaka |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Муцање''' је испрекидан говор са понављањем слогова или гласова уз отежано дисање и грчење мишића. У неким условима јавља се само у околностима јаке социјалне или неке друге [[емоција|емоционалне]] узбуђености. Због своје сложености и различитих негативних ефеката по [[појединац|појединца]], посебно у оквиру социјалне адаптације, неопходан је тимски рад у превенцији и [[третман]]у [[поремећај]]а.
Mucanje (dysarthria spastica, 37.0) je "neurotička reakcija u oblasti govorne koordinacije koja se formira na bazi konstitucije” (Sovak M., 1979.). Ovaj isti poremećaj Brajović C. još šire definiše kao "funkcionalnu disharmoniju svesti, mišljenja, emocija i vrednosti koja se ispoljava kao zvučna disharmonija ritma i intenziteta” (Brajović C. i sar., 1977.). Lakši oblici mucanja mogu da prođu nezapaženo, dok oni teži poremećaji dovode do disfunkcije komunikacije sa svim propratnim promenama koje iz toga mogu proizaći.
Etiologija mucanja još uvek nije sa sigurnošću utvrđena, mada neki autori izdvajaju neuropatsku, genetski uslovljenu konstituciju kao predominantan faktor nastanka mucanja.
Brajović C. mucanje deli na laku formu u kojoj su klonični spazmi slabije izraženi, a i zastoji u govoru nisu upadljivije prirode, zatim srednje tešku formu mucanja u kojoj su klonični grčevi nešto jače izraženi te dovode i do dispnoičnih kriza i, na kraju, tešku formu mucanja koja ima sve ove simptome maksimalno izražene sa veoma karakterističnim respiratornim krizama.
Lica koja imaju ovaj poremećaj, imaju i strah od govora. Uz ovaj često veoma izražen strah, fenomen mucanja prate još neke pojave kao što su: embolofrazije (uzrečice), hezitacija (oklevanje), zastoj i pauze, supstitucija (zamena reči), afonični govorni pokušaji, tikovi očnih kapaka, usana i drugog.
U tretmanu se koristi više vrsta metoda od kojih se u Srbiji najčešće koriste "Svesna sinteza razvoja" po Prof. Cvetku Brajoviću i "Otvoreni sistem stimulacije humanog razvoja" po Prof. Miodragu Stošljeviću.
| |||