Историја Суботице — разлика између измена

Процеси негирања [[Буњевци|Буњеваца]] као [[народ]]а, који су започети у периоду између два светска рата, настављени су у веома драстичној форми по окончању Другог светског рата. Буњевци су, као и [[Шокци]], морали постати [[Хрвати]], јер су власти полазиле од аксиома да „буњевачке и шокачке народности не постоје“. Стога више власти наређују нижим властима да Буњевце и Шокце третирају као Хрвате „без обзира на њихову изјаву“.<ref>Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима (Зборник радова), Матица српска, Нови Сад. (2008). стр. 105.</ref> Наређује се да се и у будућности Буњевци и Шокци морају сматрати Хрватима. Документа са овим наредбама чувају се у [[Историјски архив Суботица|Историјском архиву Суботица]]. Током овог периода, део буњевачког становништва у Суботици прихватио је хрватску националну свест, док се други део на пописима изјашњавао као [[Југословени|Југословен]]. Када је, у доба распада [[Југославија|Југославије]], Буњевцима било дозвољено да изразе своју националну посебност, попис из 1991. године забележио је у Суботици 10.874 Буњеваца, 10.683 Хрвата и 17.454 Југословена. У другој половини 20. века, а нарочито током деведесетих година, у граду се повећала бројност [[Срби|српског]] становништва, које је по попису из 2002. године чинило другу по бројности етничку групу у Суботици.

 

Током владавине [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], доминантна политичка партија у Суботици био је [[Савез војвођанских Мађара]], за који су, због супротстављања ове партије политици Милошевићевог режима, гласали не само етнички [[Мађари]], већ и део [[Словени|словенског]] становништва. После [[Демонстрације 5. октобра 2000.|демократских промена у Србији 2000. године]], у Суботици јача утицај [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]], која убрзо преузима улогу водеће политичке партије у граду. Фебруара 2007. године, лидер Савеза војвођанских Мађара [[Јожеф Каса]] прокоментарисао је изборни пораз од стране Демократске странке овим речима: „Изборни резултати Савеза војвођанских Мађара нису слабији него 2004, али се [[Хрвати|хрватска]] заједница, која је раније гласала за нас, определила за ДС. После [[распад Југославије|ратних непријатељстава]] дошло је до [[панславизам|пансловенске слоге]]”.<ref>[http://www.balkanmagazin.net/kolumna/javno_mnjenje/reci_i_misli_9.xhtml BalkanMagazin :: REČI I MISLI 9], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>