Ђорђе Јанковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћање |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 16:
| супружник =
| деца =
| поље = [[археологија]]
| институција =
|студенти =
|познат_по =
Ред 23:
|напомене =
}}
'''Ђорђе Јанковић''' ([[Београд]], [[1947]] – Београд, [[12. новембар]] [[2016]]) био је [[Србија|српски]] [[археологија|археолог]], доктор наука и професор универзитета.
Руководио је бројним археолошким истраживањима на територији бивше Југославије.</br>
Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, посебно о археологији Словена и Срба од значаја за разјашњавање етногенетских процеса.<ref>Седов, В. В. ''Славяне: Историко-археологическое исследование'', Москва, 2002, стр. 117.</ref></br>
На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о [[Прапостојбина Словена|подунавском пореклу Словена]]<ref>Јанковић Милица и Ђ. Јанковић. ''Словени у југословенском Подунављу'', Музеј града Београда, Београд 1990.</ref><ref>[[Предраг Пипер|Пипер, Предраг]]. [http://www.rastko.rs/filologija/ppiper-slavistika_c.html#_Toc500133079 ''Увод у славистику'' 1, одељак „Словени у светлу археолошких истраживања“], Пројекат Растко, 2002.</ref> и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.<ref>[[Марио Алинеи|-{Alinei, Mario.}-]] [http://www.continuitas.org/texts/alinei_interdisciplinary.pdf -{„Interdisciplinary and linguistic evidence for Palaeolithic continuity of Indo-European, Uralic and Altaic populations in Eurasia, with an excursus on Slavic ethnogenesis“}-], -{''Quaderni di Semantica'' 24, 2003, pp. 187-216.}-</ref><ref>„(...) треба нагласити да се нови резултати генетских истраживања суштински подударају са закључцима других научних дисциплина; в. Толстов 1948, 37–38; Трубачов 2005; Трубачов 2006; Пипер 2008, 128–136; Јанковић 2010, 213 –215, 218–220; уп. Лома 1993, 106–107.“ у: Тодоровић, Ивица. [http://www.etno-institut.co.rs/files/gei/61_1/11%20ivica%20todorovic%20sr.pdf „Нове могућности етногенетских проучавања становништва Србије“], ''Гласник Етнографског института САНУ'', LXI (1), Београд, 2013, стр. 154, напомена бр. 13.</ref>
== Биографија ==
Дипломирао је археологију на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у Београду.</br>
Стручни рад је започео [[1971]]. године у [[Музеј Крајине|Музеју Крајине]] у [[Неготин]]у, а од [[1977]]. до [[1978]]. запослен је у Археолошком институту у [[Београд]]у, а потом на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]], као асистент за средњовековну археологију.</br>
Магистрирао је [[1977]]. са темом ''Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у -{VI-XII}- веку'', а са темом ''Становништво Балкана у VI и почетком -{VII}- столећа'' докторира [[1987]]. године.</br>
У звање доцента изабран је [[1988]]. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију [[1997]]. године.<ref>[http://www.rastko.net/whoiswho/disp.php?id=127 -{www.rastko.net/whoiswho}- Ђорђе Јанковић], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> Ову дужност је обављао до 2008. године.
Радио је као професор на Академији за уметност и консервацију СПЦ а својевремено и као продекан за наставу ове установе.</br>
Др Јанковић је био председник [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]] од [[2003]]. до [[2007]]. године<ref>[http://arheologija.rs/?page_id=58 „Досадашњи председници Српског археолошког друштва“], САД, званични сајт, приступљено 4. 3. 2014.</ref>, а такође и уредник научног часописа ''Гласник Српског археолошког друштва''.
Ред 44:
* ''[[Словени у југословенском Подунављу (књига)|Словени у југословенском Подунављу]]'', коауторски [[Милица Јанковић (археолог)|Милица Јанковић]] и Ђ. Јанковић, Музеј града Београда, Београд 1990, 1-141, – -{Les Slaves du bassin danubien Yougoslave}-, 143-149.
* ''[[Српске громиле (књига)|Српске громиле]]'', Свесловенски савез и НИП „Књижевна реч“, Београд, 1998. – -{''Serbian Gromilas''}-
* {{Cite book| ref=harv|last=Јанковић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Јанковић|title=Српско Поморје од 7. до 10. столећа|year=2007|location=Београд|publisher=Српско археолошко друштво|url=http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje.pdf}}
* ''Манастир Тврдош'', изд. Манастир Тврдош, 2010.
* {{Cite book| ref=harv|last=Јанковић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Јанковић|title=Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије: Кратак преглед од почетка до турске окупације|year=2015|location=Београд|publisher=Хришћанска мисао|url=https://www.rastko.rs/cms/files/books/5630cb0ba9b76}}
== Чланци ==
Ред 60:
* „Словени у источној Србији у -{VI}- и -{VII}- столећу“, ''Археологија источне Србије'', научни скуп „Археологија источне Србије“, Београд - Доњи Милановац, децембар 1995. године, (ур. М. Лазић), Београд, 133-149.
* [http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-naselja_c.html „Словенске особине насеља позноримског доба на југоистоку Паноније“], -{''Труды VI Международного Конгресса славянской археологии, том 3'', Москва 1997, стр. 362-375.}-
* [https://web.archive.org/web/20140223220341/http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-5678/1998/0352-56789814137J.pdf „Михољска превлака - истраживања у 1997“], коауторски: Ђ. Јанковић, [[Милена Живковић]], [[Горан Симоновић]], [[Ђорђе Ћапин]], ''Гласник Српског археолошког друштва'', бр. 14, 1998, стр. 137-143.
* [http://nasljedje.org/docs/pdf/manastir_dobrun.pdf „Манастир Добрун - археолошка истраживања у 1997. години“], ''Наше старине'', Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука, 1998, бр. 1, стр. 41-48.
* [http://nasljedje.org/docs/pdf/crkve_gacko.pdf „Две цркве у околини Гацка“], ''Наше старине'', бр. 1, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука, 1998, 55-58.
Ред 68:
* [http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-sahrane_c.html „Словенски и српски погребни обред у писаним изворима и археолошка грађа“], ''Гласник Српског археолошког друштва'', број 17, Београд 2001, стр. 119-128.
* [https://web.archive.org/web/20140223212655/http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-5678/2001/0352-56780117271J.pdf „Археологија археологији, поводом рецензије Милоја Васића текста Станка Трифуновића“], ''Гласник Српског археолошког друштва'', бр. 17, 2001, стр. 271-282.
* [http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?query=ARTAU%26and%26Jankovi%25c4%2587%2b%25c4%2590or%25c4%2591e&page=2&sort=1&stype=0&backurl=%2fSearchResults.aspx%3fquery%3dARTAU%2526and%2526Jankovi%2525c4%252587%252b%2525c4%252590or%2525c4%252591e%26page%3d0%26sort%3d1%26stype%3d0 „Касноантичка триконхална црква манастира Светих Апостола Петра и Павла код Требиња“], ''Гласник Српског археолошког друштва'', вол. 19, бр. 18, 2002, стр. 99-124.
* [https://web.archive.org/web/20140223214425/http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-5678/2004/0352-56780420039J.pdf „Словени у северном Илирику 6. столећа“], ''Гласник Српског археолошког друштва'', вол. 21, бр. 20, 2004, стр. 39-61.
* [https://web.archive.org/web/20140223214638/http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-5678/2004/0352-56780420063J.pdf „О цркви Рашке доба пре Немање“], ''Гласник Српског археолошког друштва'', вол. 21, бр. 20, 2004, стр. 63-80.
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/11620 „Археолошка сведочанства о пореклу Албанаца и потомцима Илира“], Излагање са стручно-научног скупа „Методолошки проблем истраживања порекла Албанаца“, Српска академија наука и уметности, Београд, 21. јуна 2007. Објављено у зборнику радова ''Албанци лажни Илири'', „Пешић и синови“, Београд 2007.
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/11001 „О називу Диоклеје пре Немањића“], Пројекат Растко, 2007.
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/10996 „Како се Диоклеја називала у Позном средњем веку“], Пројекат Растко, 2007.
Ред 87:
{{DEFAULTSORT:Јанковић, Ђорђе}}
[[Категорија:Српски археолози]]
[[Категорија:Чланови Српског археолошког друштва]]
[[Категорија:Београђани]]▼
[[Категорија:Рођени 1947.]]
[[Категорија:Умрли 2016.]]
▲[[Категорија:Београђани]]
[[Категорија:Српски професори]]
[[Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у
[[Категорија:Председници Српског археолошког друштва]]
[[Категорија:Доктори археологије]]
| |||