Власнички софтвер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
м razne izmene |
||
Ред 36:
<ref><cite class="citation news">White, Aoife (2012-07-03). </cite></ref>
Неки продавци кажу да софтверско лиценцирање није продаја, а да ограничења ауторских права као што је first-sale doctrine не примењују. ЕУЛА за [[Microsoft Windows|Windows]] наводи да је софтвер лиценциран, не продаје.<ref name="autogenerated2005"><cite class="citation web">[[Мајкрософт|Microsoft Corporation]] (2005-04-01). </cite></ref>
== Ексклузивна права ==
Ред 120:
== Примери ==
Примери власничког софтвера укључују [[Microsoft Windows|Windows]], Adobe Flash Player, [[Плејстејшн 3|PS3]] OS, [[Ајтјунс|iTunes]], [[Adobe Photoshop]], [[Гугл Земља|Google Earth]], [[OS X|Mac OS X]], [[Skajp|Skype]], WinRAR, Oracle's верзију [[Јава (програмски језик)|Java]] и неке верзије [[Јуникс|Unix]].
Софтверска дистрибуција сматра власнички можда у ствари инкорпорира "мешовити извор" модел укључујући и слободни и неслободни софтвер у истој дистрибуцији<ref><cite class="citation journal">Engelfriet, Arnoud (August–September 2006). </cite></ref> Већина, ако не и све тзв власничких [[Јуникс|UNIX]] дистрибуције софтвери мешовитог извора, балирање отвореног кода компоненти као што су BIND, Sendmail, [[X Window System]], [[DHCP]], и други уз чисто власничким кернел и система комуналних услуга.<ref><cite class="citation web">Loftus, Jack (2007-02-19). </cite></ref><ref><cite class="citation web">Tan, Aaron (2006-12-28). </cite></ref>
| |||