Канонизација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 39:
Да би неко у СПЦ био проглашен свецем, прво се гледа да ли о тој особи постоји култ у народу. Уколико постоји, епископ о томе обавештава Свети архијерејски Сабор СПЦ са молбом да се размотри предлог да та особа буде проглашена свецем. О канонизацији одлучује искључиво Сабор СПЦ који овој одлуци приступа са великим опрезом и највећом строгошћу. Од предлога до одлуке може проћи и неколико година, а у неким случајевима и много више. Када се одлука донесе припрема се икона светитеља и свечана песма, тропар. Светац се проглашава на свечаној литургији коју служе чланови сабора. Тада се пева [[Тропар|тропар]] и благослови [[Икона|икона]]. Након канонизације црква обавештава остале православне цркве и и моли их да тог свеца унесу у свој [[Православни литургијски календар|литургијски календар]].
Увек је било притисака на Цркву од појединих верника, група, епархија или чак власти да некога приброји светитељима и када нема довољно доказаних елемената за канонизацију. "Некима је неко свет иако га Црква није таквим прогласила и уврстила у календар.", истиче верски аналитичар Живица Туцић и наводи да Цркви није лако да се томе супростави.
У [[Католичка црква|Католичкој цркви]], [[беатификација]] претходи канонизацији.
| |||