Костас Караманлис (старији) — разлика између измена

Првобитна подршка палате Карамнлису временом се изродила у непријатељство, посебно од стране својеглаве краљице Фредерике. После пораза на изборима [[1963|1963.]]. године отишао је у једанаестогодишење изгнанство у [[Француску]]. Након слома [[Грчка војна хунта (1967–1974)|пуковничке диктатуре 1967-1974]]. Караманлис је био позван да успостави ред. Као председник владе, спровео је, са пуно умешности и без крвопролића повратак цивилној власти и кажњавање вођа хунте. Водио је упадљиво либералнију политику него у раздобљу пре војног удара и дозволио је рад комуниситичких партија забрањене од [[1947.]]. године. Због нерасположења према [[САД|Америци]] и [[НАТО пакт]]у, повукао је [[Грчка|Грчку]] из војног крила савеза. Тежио је да убрза процес придруживања [[Европска заједница|Европској заједници]], видећи у томе алтернативу традиционалном ослањању на покровитељство САД. У свом покушају да модернизује десницу, окупљену у странку Нова демократија и супростави заводљивој реторици [[Пасок|ПАСОК-а]] није био тако успешан. Пошто је обезбедио пријем Грчке у Европску економску заједницу [[1979]], издејствовао је да буде изабран за председника. У том својству, [[1981]]. године надзирао је примопредају власти између деснице и прве левичарске владе у историји Грчке. Пред истек петогодишњег мандата [[1985.]]. године поднео је оставку пошто није предложен за нови петогодишњи мандат. Поново је изабран за председника маја [[1990.]]. године, а после истека тог мандата [[1995.]]. године повукао се из политике.<ref name="Клог">{{cite book |last=Клог |title=Историја Грчке новог доба |date year=2000}}</ref>

* {{citeCite book | ref = harv | last=Клог |first=Ричард |title=Историја Грчке новог доба |date year=2000 |location=Београд}}