Јеврем Обреновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 34:
У [[Шабац|Шапцу]] се оженио [[Томанија Обреновић|Томанијом]], ћерком [[Анта Богићевић|Анте Богићевића]], с којом је изродио осморо деце — седам кћери и једног сина. Његов син Милош био је отац краља [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]].
 
Јевремова кћерка [[Анка Обреновић|Анка]] била је удата за [[Александар Константиновић|Александра Констатиновића]], с којим је изродила четворо деце, од којих су Катарина и Алексаднар оставили потомство, како мушко тако и женско. Катарином је хтео да се ожени кнез Михаило Обреновић. Ваља споменути и Анкину унуку Наталију, кћерку пуковника Александра Константиновића, команданта краљеве гарде, која се удала за кнеза [[Мирко Петровић (принц)|Мирка Петровића]], сина црногорског краља [[Никола I Петровић|Николе]], с којим је имала петоро деце од којих је један од синова, [[Михаило Петровић Његош|Михаило]], отац [[Никола Петровић (принц)|Николе]], актуелног претедента на престо [[Црна Гора|Црне Горе]]<ref>{{cite web | url = http://www.nadjisve.com/component/option,com_fireboard/Itemid,2/func,view/catid,22/id,46/ | title = Лоза Обреновића (објављено на форуму) | publisher = Nadjisve.com | date = | accessdate = 27. 12. 2011. | archive-url = https://web.archive.org/web/20140417023740/http://www.nadjisve.com/component/option,com_fireboard/Itemid,2/func,view/catid,22/id,46 | archive-date = 17. 04. 2014 |url-status=dead | df = }}</ref>.
 
Јеврем Обреновић умро је [[10. септембар|10. септембра]] [[1856]]. године на свом имању у [[Влашка|Влашкој]] близу [[Јаши]]ја (данас [[Румунија]] тада [[Османско царство]]), после дуже болести, где је и сахрањен.<ref>{{cite web| url = http://www.czipm.org/tudor-srb.html | title = Српски кнежевски гроб у Румунији | publisher = Czipm.org | date = | accessdate = 27. 12. 2011.}}</ref> Ради се о спахилуку [[Манасија (Јаломица)]], у којем је Јефрем подигао дворац и православну цркву. Дворац Јефремов (салон!) је сачуван у потпуности и луксузно опремљен, данас представља туристичко-угоститељску атракцију.<ref>[https://domeniulmanasia.ro/salonul-efrem-obrenovici/ Salonul Efrem Obrenovici<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>
Ред 46:
У [[Шабац|Шапцу]] је провео 15 година и својим делима сврстао се у ред знаменитих бесмртника. Зато се његов боравак у [[Шабац|Шапцу]] назива „Јевремовим златним добом“. Својим визионарским деловањем ударио је темеље потоњег „Малог Париза“.
 
Године 1829. године, Јеврем је из [[Сомбор]]а довео [[Јожеф Шлезингер|Јосифа Шлезингера]] за учитеља [[музика|музике]] својој деци. [[Јожеф Шлезингер|Шлезингер]] је у Шапцу основао сопствену „музичку капелу“, али ју је кнез [[Милош Обреновић|Милош]] убрзо одвео у [[Крагујевац]] ([[1. јун]]а [[1831]]. године [[Јожеф Шлезингер|Јосиф Шлезингер]] постављен је за [[капелник]]а војне музике у Крагујевцу). Захваљујући Јевремовим напредним схватањима, [[Шабац]] је, међу првим градовима у Србији, имао: школу, учитеље, лекаре, [[апотека]]ре, „художественике“ итд. Шабачку варош Јеврем је такође по „европејски“ уредио: главне улице су се секле под правим углом, а остале „према њима... изведене лењиром“{{чињеница| date = 12. 2009.}}. За време Јевремове владе, у [[Шабац|Шапцу]] су почеле да раде бројне значајне установе: Шабачки магистрат (1823), Школа код Цркве (коју је Јеврем подигао сопственим средствима), грађанска [[болница]] са две просторије (већа за болеснике, мања за лекаре, 1826. године), добро опремљена апотека ([[1826]]), касарна (зграда са четири просторије) са 60 војника итд. [[Јоаким Вујић]] сведочи да је, 1826. године, у Шапцу затекао солидно снабдевену [[апотека|апотеку]] са лековима у вредности од 5000 гроша.
 
== Јевремов конак ==